Да ли је време да пронађете новог партера? АКО ОВО НЕМАТЕ У ПАРТНЕРСКОМ ОДНОСУ ВРЕМЕ ЈЕ ДА ГА ПРЕКИНЕТЕ! 

Колико пута у животу нам је био потребан неко, само, ето, да буде ту? Свака од нас би рекла – небројено. Не мора ништа да каже, да уради, да нас одмени, већ само да буде ту. Много је ситуација када нам је потребно нечије, чак и немо, присуство. Колико год да смо храбре, идемо грлом у јагоде, имамо решење за сваку ситуацију, чак и ону коју нисмо могле ни да предвидимо, било би лакше, само да је неко био ту.

Дете од родитеља очекује да буде ту, у свакој ситуацији. Када први пут начини корак, игра се сакривања, тражи затурену играчку или га воде лекару на вакцинацију. Подразумева се да је родитељ ту, некад испред, некад иза детета. Осећај да је ту, за дете је од непроцењиве важности. Даје осећање сигурности и заштићености. Сигурно сте имале прилике да видите децу како се расплачу када родитељ нестане са њиховог видика. „Ту сам” је довољно да се дете утеши.

Од оног тренутка када родитељи нису више најтврђа линија одбране од животних Сцила и Харибди, отвара се простор или, боље речено, направи се простор да нам неко други буде ту. Родитељи су, ако смо срећни да их још увек имамо – ту; знамо то, осећамо, али има оних ситуација када желимо да их поштедимо од наших животних олуја.

Довољно је што су са нама прележали богиње, кретали у вртић, први разред, средњу школу, полагали матуру, дипломирали, брисали нам сузе због првих љубави, куражили за први посао, истински се радовали нашој срећи, туговали када смо биле тужне. Родитељи су заиста неко ко је био и остао ту.

Дођу онда ситуације када их треба поштедети проблема у партнерској вези, са децом, пријатељима, колегама на послу. Не, не треба од њих крити истину, али нема ни преке потребе да их преплавимо оним кроз шта су и сами пролазили, уз то имали репризу и са нама и, ако смо те среће, и са нашом браћом и/или сестрама.

Цео текст прочитајте на tosamja.media.