"MLADA SI, NIJE TI NIŠTA": Doktor prevideo OPAKU BOLEST kod OVE ZVEZDE
Zvezda britanskog televizijskog šou programa "Hollyoaks", Ebi Filips (28), podelila je na Instagramu vest da boluje od raka štitne žlezde, ali i da lekari na prvom pregledu njeno stanje nisu shvatali ozbiljno jer je mlada. Međutim, već na drugom pregledu joj je, nažalost, dijagnostikovana maligna bolest.
Za Ebi Filips koja je juče na Instagramu podelila sa pratiocima da boluje od karcinoma štitne žlezde, alarm su bile dve kvržice na vratu. Čim ih je primetila, potražila je lekarsku pomoć. Doktor kojem se prvo obratila smatrao je da je u pitanju nešto bezazleno poput posledice prehlade ili znak da se "njen organizam bori sa nečim", i da, s obzirom na njene godine, nema razloga za brigu. Pošto i dalje nije bila uverena da je situacija bezazlena, potražila je drugo stručno mišljenje, što je bio ispravan potez, jer ju je drugi lekar hitno uputio na snimanje i biopsiju.
- Izgledam smešno u ovoj odeći, a treba da idem na koncert - razmišljala je dok je bila bolnici. Na Instagramu je napisala da se fotografisala pre pregleda, nadajući se da se zaista radi o nečem bezopasnom.
"IZGUBILI SMO SINA, a oni KAZNU NEĆE NI OSETITI!" Beba je umrla devet dana po rođenju zbog KONTAMINIRANE DOHRANE, a kompanije se pravda skandaloznim izgovorima
OPASNO PO ZDRAVLJE: Nutricionista UPOZORAVA na greške koji mnogi prave tokom DIJETE, ovo IZBEGAVAJTE
STAVI SE PRST U PUPAK: Ovako možeš da PREKINEŠ BOL i neprijatan osećaj u STOMAKU, STARI NARODNI recept
Ebi je prošlog meseca saznala da boluje od kancera nakon čega joj je zakazana hitna operacija i zračenje.
- Nikada nisam ni pomišljala da će mi neko reći da imam rak u 28. godini. Nikada ne razmišljaš da ti se može desiti tako nešto - Ebi priznaje da je i ona isto razmišljala kao i lekar opšte prakse kojem se prvo obratila.
Ona savetuje da svi koji primete promene na vratu, odmah potraže pomoć specijaliste i da insistiraju na testiranju jer je rana dijagnoza, kao i kod svih ostalih bolesti, ključna za uspešno lečenje i oporavak.
Šta treba znati o kanceru štitne žlezde?
Postoji više oblika kancera štitne žlezde. Papilarni karcinom čini 60 do 70 procenata svih karcinoma štitne zlezde. On se uglavnom javlja kod žena koje obelevaju dva do tri puta češće nego muškarci. Važno je još napomenuti da se češće javlja u mlađem dobu.
Sledeći je folikularni karcinom koji čini oko 15 odsto karcinoma štitne zlezde, a češći je kod starijih osoba i u muškaraca. Maligniji je od prvog oblika.
Anaplastični karcinom predstavlja 10 procenata ili manje svih karcinoma ove zlezde. Najčešće se javlja se kod starijih osoba. Zabeleženo je da od njega češće oboljevaju muškarci.
Još jedan tip kojeg treba pomenuti je medularni karcinom koji se može javiti pojedinačno, najčešće na jednoj strani ili se pak može nasleđivati kada se pojavljuje sa obe strane žlezde.
Ohrabrujuće je to što je stopa izlečenja kod mlađih osoba sa malim papilarnim tumorom izuzetno visoka jer su udaljene metastaze veoma retke.
Karcinom štitne žlezde se najčešće javlja između 30. i 60. godine života, tri puta češće kod žena, mada se može javiti u bilo kom životnom dobu.
Šta može da ukaže na rak? Problemi sa gutanjem, promuklost, bol u grlu koji dugo traje, opipljive limfne žlezde na vratu, bolovi u vratu koji se šire prema uhu i izrasline na žlezdi koje rastu - sve ovo su mogući simptomi kancera štitne žlezde. Ukoliko se radi o velikom tumoru, može doći do problema sa disanjem.
Među faktorima rizika izdvajaju se izloženost zračenju u detinjstvu i genetska predispozicija.
Lečenje se sastoji od zračenja radioaktivnim jodom i hiruškog otklanjanja štitne žlezde i limfnih čvorova nakon čega se primenjuje hormonska terapija kojom se sprečava lučenje tireotropnog hormona iz hipofize, sa ciljem da se smanji ponovni rast karcinoma.
Statistika kaže da su pacijenti kojima je uklonjena štitna žlezda u celosti i koji su odlazili na zračne terapije jodom, izloženi izuzetno malom riziku od recidiva (dva odsto).
Stopa izlečenja je visoka, ako se tumor otkrije na vreme i adekvatno leči. U našoj zemlji se godišnje otkrije četiri do pet slučajeva na 100.000 ljudi.
