Udario GROM na SPASOVDAN - Domaćin počinio veliki greh, odgovor stigao na veliki praznik, šteta je nepopravljiva

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 13. juna, obeležavaju Vaznesenje Gospodnje, poznato kao Spasovdan. 

Spasovdan je i preslava Beograda.

Vaznesenje Gospodnje je praznik koji se slavi četrdesetog dana posle Vaskrsenja Hristova, kada se Gospod Isus Hrist uzneo na nebo. Ovaj događaj se uvek obeležava u četvrtak šeste nedelje posle Vaskrsa. Prema hrišćanskom verovanju, Gospod je nakon vaskrsenja proveo 40 dana sa učenicima, podučavajući ih kako da šire veru i njegovo učenje.

Tradicionalni običaji na Spasovdan: Krstonoše i osveštana stabla

Pre zore, na Spasovdan, krstonoše pohode zapise - osveštana stabla, najčešće hrastove ili divlje kruške. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama. Ove litije se priređuju radi napretka useva (letine), kiše i boljeg berićeta.

Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući, dok sveštenik činodejstvuje. U prošlosti je bio običaj da sveštenik stavlja zapis u provrćeno stablo da “čuva selo od crva”. Takvih osveštanih dubova ima u mnogim krajevima, posebno u Šumadiji i Vasojevićima. Smatraju se svetim stablima, koja je greh dirati, a kamoli seći.

Narodna verovanja i priče

Jedna priča iz okoline Topole govori o domaćinu koji je posekao zapis na svojoj njivi za kapiju. Grom je udario u dvorište gde je ležao posečeni zapis, baš kada je ženio sina, i rasterao svatove. Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i, kako veruju u leskovačkom kraju, da ne dođe loša sreća čoveku i da insekti ne opustoše njive.

Običaji na Spasovdan

Poseban običaj je zakršćavanje letine. Krstovi od leskvine se pobadaju po njivama, zabranima, torovima, košnicama i baštama, ako to nije učinjeno na Đurđevdan. Leskov štap se raseca na vrhu, u visini grudi, a u rasek se stavlja kraći prut, stvarajući krst vidljiv sa svih strana.

U nekim krajevima se od osušenog vepra čuva vilica i na Spasovdan pojede, da svinje ubuduće budu “slatkorane”. Kosti od vilice se okače u pčelinjaku da bi pčele napredovale. Narodni običaji variraju od sela do sela, ali mnogi na Spasovdan jedu jagode pre bilo čega drugog.

Verovanja povezana sa voćem

Postoji verovanje da ne valja okusiti novo voće ako su nekom deca umirala, dok najpre ne razdele sirotinji za dušu dece. Na Spasovdan, pre sunca, ljudi se kupaju u reci ili moru i prvi put te godine piju mleko, uz prateće običaje za povećanje mlečnosti.

U nekim selima oko Požege, u posudu s vodom i raznim travama stavlja se debela cerova kora. Kora se probuši i kroz nju procedi malo mleka, kako bi kajmak bio debeo kao cerova kora.