Ударио ГРОМ на СПАСОВДАН - Домаћин починио велики грех, одговор стигао на велики празник, штета је непоправљива

Српска православна црква и њени верници данас, 13. јуна, обележавају Вазнесење Господње, познато као Спасовдан. 

Спасовдан је и преслава Београда.

Вазнесење Господње је празник који се слави четрдесетог дана после Васкрсења Христова, када се Господ Исус Христ узнео на небо. Овај догађај се увек обележава у четвртак шесте недеље после Васкрса. Према хришћанском веровању, Господ је након васкрсења провео 40 дана са ученицима, подучавајући их како да шире веру и његово учење.

Традиционални обичаји на Спасовдан: Крстоноше и освештана стабла

Пре зоре, на Спасовдан, крстоноше походе записе - освештана стабла, најчешће храстове или дивље крушке. Носећи барјаке и крст, народ стиже под стабло записа, китећи га венцима цвећа и дарујући разним ђаконијама. Ове литије се приређују ради напретка усева (летине), кише и бољег берићета.

Крстоноше иду у круг око записа, молећи се и певајући, док свештеник чинодејствује. У прошлости је био обичај да свештеник ставља запис у проврћено стабло да “чува село од црва”. Таквих освештаних дубова има у многим крајевима, посебно у Шумадији и Васојевићима. Сматрају се светим стаблима, која је грех дирати, а камоли сећи.

Народна веровања и приче

Једна прича из околине Тополе говори о домаћину који је посекао запис на својој њиви за капију. Гром је ударио у двориште где је лежао посечени запис, баш када је женио сина, и растерао сватове. На Спасовдан се не ради да гром не бије и, како верују у лесковачком крају, да не дође лоша срећа човеку и да инсекти не опустоше њиве.

Обичаји на Спасовдан

Посебан обичај је закршћавање летине. Крстови од лесквине се побадају по њивама, забранима, торовима, кошницама и баштама, ако то није учињено на Ђурђевдан. Лесков штап се расеца на врху, у висини груди, а у расек се ставља краћи прут, стварајући крст видљив са свих страна.

У неким крајевима се од осушеног вепра чува вилица и на Спасовдан поједе, да свиње убудуће буду “слаткоране”. Кости од вилице се окаче у пчелињаку да би пчеле напредовале. Народни обичаји варирају од села до села, али многи на Спасовдан једу јагоде пре било чега другог.

Веровања повезана са воћем

Постоји веровање да не ваља окусити ново воће ако су неком деца умирала, док најпре не разделе сиротињи за душу деце. На Спасовдан, пре сунца, људи се купају у реци или мору и први пут те године пију млеко, уз пратеће обичаје за повећање млечности.

У неким селима око Пожеге, у посуду с водом и разним травама ставља се дебела церова кора. Кора се пробуши и кроз њу процеди мало млека, како би кајмак био дебео као церова кора.