OSEDELA za 2 minuta boreći se za GOLI ŽIVOT, jela samo KOSKE, pa SVOJIM RUKAMA izgradila kuću: Rahela Ferari 3 puta menjala ime, a ovog glumca je najviše volela

Za beogradske Jevreje Drugi svetski rat bio je stresan od prvih dana okupacije. Kretanje im je bilo ograničeno, morali su da nose žute trake oko ruke, a nije mnogo prošlo pre nego što su počele i deportacije. Oni koji su pokušali da izbegnu takvu sudbinu pokušali su da se sakriju. Jedna od njih bila je i kasnije velika jugoslovenska glumica Rahela Ferari.

Udala se za SILOVATELJA zbog sramote, sina nikada NIJE ZAGRLILA: Džoan Kolins sreću našla u PETOM BRAKU sa 30 GODINA mlađim mužem

Udala se za SILOVATELJA zbog sramote, sina nikada NIJE ZAGRLILA: Džoan Kolins sreću našla u PETOM BRAKU sa 30 GODINA mlađim mužem

Dok je IŠLA NA SAHRANU jedne SESTRE, druga joj POGINULA PRED OČIMA: Jadranka Stojaković ostala nepokretna, pa umrla u staračkom domu

Dok je IŠLA NA SAHRANU jedne SESTRE, druga joj POGINULA PRED OČIMA: Jadranka Stojaković ostala nepokretna, pa umrla u staračkom domu

Tih prvih dana Drugog svetskog rata u Jugoslaviji Rahela Ferari zapravo još uvek nije ni postojala. Postojala je Bela Rohel Frajnd, Jevrejka rođena u Zemunu koja je iza sebe već imala zavidnu glumačku karijeru glumice u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu i Umetničkom pozorištu u Beogradu.

Odmah po okupaciji Beograda bilo je jasno da Bela neće moći da nastavi da nastupa. Uskoro je pak postalo očigledno da će, ako želi da preživi, morati da se sakrije. Kao Jevrejka koja je odbila da nosi žutu traku oko ruke, to bekstvo moralo je da se dogodi što pre.

I tako je glumica počela da se skriva po podrumima i tavanima na periferiji Beograda kod poznanika, prijatelja prijatelja i bilo koga ko je bio voljan da je primi, nekad i u zamenu za novac.

A onda se jedne noći umalo sve srušilo! Na vrata kuće u Žarkovu u kojoj je Bela živela predstavljajući se kao vojvođanska glumica Ruža, zakucao je Gestapo.

Iako je već mesecima bila u bekstvu, Bela se u tom trenutku paralizovala od straha. Ruke i noge kao da više nisu bile njene, stajala je ukočena dok su skromnom kućom odjekivali povici i udarci sa ulaznih vrata. Trebalo joj je minut-dva da dođe k sebi.

Znajući da nema šanse da pobegne, Bela je prišla vratima i otvorila ih kako bi se suočila sa sudbinom. A onda je stigla neočekivana pomoć!

Pre nego što su Gestapovci stigli bilo šta da kažu odnekud se stvorila komšinica Smiljka – jedina žena u kraju koja je znala Belin pravi identitet. 

– Ružo, kaži dragička, dobila si poziv iz pozorišta u Pančevu. Primili su te – povikala je bacivši se Beli u zagrljaj.

Shvativši diverziju Bela je zaigrala ulogu svog života! Počela je da grli agente, smeje se i galami, pozivajući ih da uđu u kuću kako bi ih poslužila rakijom.

– Doneli ste mi sreću. Častiću vas zbog ovog angažmana – rekla je zbunjenim Gestapovcima.

U opštem metežu oni zaboravljaju da je legitimišu, a Bela odlazi kod Smiljke kako bi "ugovorila svoj angažman". Kada se sledeći put pogledala u ogledalu pogled joj je uzvratila nepoznata žena… U samo minut-dva tokom tog strašnog susreta njena tamno smeđa gusta kosa postala je bela. Osedela je od straha i stresa., piše Istorijski zabavnik.

Već sutradan Bela je napustila Žarkovo i otišla na jedan tavan na Cvetkovoj pijaci gde je vreme provodila sa još jednom velikom glumicom – Kapitalinom Erić. Tu su i dočekale oslobođenje 1944. godine.

Početak karijere i promena imena - Marija Stojković postaje Rahela Ferari

Jedno vreme je usavršavala glumu u Budimpešti, da bi se nakon toga vratila u novosadsko pozorište, gde je upoznala svog supruga Aleksandra Stojkovića, čiji rođeni brat je bio neprolazni Danilo Bata Stojković. Tada je promenila ime u Marija Stojković.

Godine 1972. zadesila ju je tragedija kada joj je iznenada preminuo suprug. Nakon toga se nikada nije preudala i promenila je ime pod kojim je svi znamo, Rahela Ferari.

Pre nego što je pauzirala zbog rata, uglavnom je dobijala uloge osobenih i ćudljivih ženskih likova, koji su joj dobro pristajali.

Van pozorišnih dasaka, ovu glumicu su opisivali kao vanserijsku osobu, neverovatne topline, ljudskosti i harizme. Iako nije imala svoju decu, decu svojih prijatelja i komšija je obožavala, pa je u njenom stanu u Bulevaru Revolucije uvek bio neko od dece. Posebno prijateljstvo vremenom je razvila sa Mirom Stupicom.

Glumica iz Almodovarovog filma „Vrati se“, prozvana je „španska Rahela Ferari“, a jedan pank bend iz Banja Luke je svom bendu dao ime upravo po njoj. „Srećna sam, osećam to kao dar, što nisam postala neki zagriženi babac“, prokomentarisala je kada je saznala.

ZOVEM VAS JER STE MOJA DEVOJKA! LAUŠEVIĆ prvo njoj javio da je dobio sina

Veoma je volela Žarka Lauševića.

- Mi stalno pravimo kerefeke - govorila je ona o njemu i sebi, a često se prepričava i anegdota iz perioda kada je Žarko Laušević dobio sina. Nazvao je Rahelu u pola noći da joj javi srećnu vest. Ona ga je izgrdila što je zove u sitne sate, a on je odgovorio:

- Vama sam prvo javio, jer vi ste moja devojka.

Svojim rukama izgradila kuću

Kao dete je živela u siromaštvu i isticala je da nikada nije imala igračke. Zahvaljujući tome je, tada mala Bela razvijala maštu koja će veoma uticati na njen život.

Još tada je krenula da razvija svoju maštu, na ulici, gde bi čučnula i posmatrala mrave koji su u njenoj mašti predstavljali glumce, a ona je bila njihov reditelj. Gledala bi ih kako trče tamo, ovamo, sakupljaju hranu i prelaze njene prepreke u obliku travčica koje bi im ona stavljala na put…. Kasnije je, kao Rahela Ferari sopstvenim rukama sebi izgradila kuću na Dunavu. Sama je kosila travu, sadila voće, orala... Jedne godine je čak, na čuđenje mnogih poznanika, kupila 500 pilića.

Rahelina "šestica" usrećila 454 Loto dobitnika

Rahelin lik u gorepomenutom filmu osvaja sedmicu na Lotou i to uz pomoć brojeva 8,16, 23, 27, 32, 35 i 37. Interesantno je da je u 2012.godini u jednoj od Loto emisija, izvučeno čak 6 njenih brojeva, tačnije svi osim broja 23. Da li je ovaj film bio inspiracija srećnim dobitnicima, ne zna se, ali Rahelina šestica usrećila je čak 454 osobe.

Sahranjena u Aleji velikana

Sahranjena je u Aleji velikana, gde svoje mesto večnog počinka deli sa poznatim kolegom i dobrim prijateljem Stevom Žigonom, za koga se zna da je preživeo jedan od najgorih nacističkih koncentracionih logora „Dahau“ (Dachau).

Oktobarska, Sterijina, Sedmojulska nagrada i nagrada Dobričin prsten bile su njene, a 2007. godine Pošte Srbije su izdale marku sa njenim likom. U Izraelu je uvrštena u almanah "Ko je ko u svetu Jevreja", a dobila je i ulicu u Padinskoj skeli kod Beograda.

Rahela Ferari je preminula u Beogradu 12. februara 1994. godine.