ОСЕДЕЛА за 2 минута борећи се за ГОЛИ ЖИВОТ, јела само КОСКЕ, па СВОЈИМ РУКАМА изградила кућу: Рахела Ферари 3 пута мењала име, а овог глумца је највише волела
Рахелу Ферари памтимо као симпатичну старију госпођу из комичних улога у филмовима „Тесна Кожа“, „Национална класа“, „Давитељ против давитеља“, али иза њених лаганих и духовитих улога, крије се драматична животна прича.
За београдске Јевреје Други светски рат био је стресан од првих дана окупације. Кретање им је било ограничено, морали су да носе жуте траке око руке, а није много прошло пре него што су почеле и депортације. Они који су покушали да избегну такву судбину покушали су да се сакрију. Једна од њих била је и касније велика југословенска глумица Рахела Ферари.
Удала се за СИЛОВАТЕЉА због срамоте, сина никада НИЈЕ ЗАГРЛИЛА: Џоан Колинс срећу нашла у ПЕТОМ БРАКУ са 30 ГОДИНА млађим мужем
Док је ИШЛА НА САХРАНУ једне СЕСТРЕ, друга јој ПОГИНУЛА ПРЕД ОЧИМА: Јадранка Стојаковић остала непокретна, па умрла у старачком дому
Тих првих дана Другог светског рата у Југославији Рахела Ферари заправо још увек није ни постојала. Постојала је Бела Рохел Фрајнд, Јеврејка рођена у Земуну која је иза себе већ имала завидну глумачку каријеру глумице у Српском народном позоришту у Новом Саду и Уметничком позоришту у Београду.
Одмах по окупацији Београда било је јасно да Бела неће моћи да настави да наступа. Ускоро је пак постало очигледно да ће, ако жели да преживи, морати да се сакрије. Као Јеврејка која је одбила да носи жуту траку око руке, то бекство морало је да се догоди што пре.
И тако је глумица почела да се скрива по подрумима и таванима на периферији Београда код познаника, пријатеља пријатеља и било кога ко је био вољан да је прими, некад и у замену за новац.
А онда се једне ноћи умало све срушило! На врата куће у Жаркову у којој је Бела живела представљајући се као војвођанска глумица Ружа, закуцао је Гестапо.
Иако је већ месецима била у бекству, Бела се у том тренутку парализовала од страха. Руке и ноге као да више нису биле њене, стајала је укочена док су скромном кућом одјекивали повици и ударци са улазних врата. Требало јој је минут-два да дође к себи.
Знајући да нема шансе да побегне, Бела је пришла вратима и отворила их како би се суочила са судбином. А онда је стигла неочекивана помоћ!
Пре него што су Гестаповци стигли било шта да кажу однекуд се створила комшиница Смиљка – једина жена у крају која је знала Белин прави идентитет.
– Ружо, кажи драгичка, добила си позив из позоришта у Панчеву. Примили су те – повикала је бацивши се Бели у загрљај.
Схвативши диверзију Бела је заиграла улогу свог живота! Почела је да грли агенте, смеје се и галами, позивајући их да уђу у кућу како би их послужила ракијом.
– Донели сте ми срећу. Частићу вас због овог ангажмана – рекла је збуњеним Гестаповцима.
У општем метежу они заборављају да је легитимишу, а Бела одлази код Смиљке како би "уговорила свој ангажман". Када се следећи пут погледала у огледалу поглед јој је узвратила непозната жена… У само минут-два током тог страшног сусрета њена тамно смеђа густа коса постала је бела. Оседела је од страха и стреса., пише Историјски забавник.
Већ сутрадан Бела је напустила Жарково и отишла на један таван на Цветковој пијаци где је време проводила са још једном великом глумицом – Капиталином Ерић. Ту су и дочекале ослобођење 1944. године.
Почетак каријере и промена имена - Марија Стојковић постаје Рахела Ферари
Једно време је усавршавала глуму у Будимпешти, да би се након тога вратила у новосадско позориште, где је упознала свог супруга Александра Стојковића, чији рођени брат је био непролазни Данило Бата Стојковић. Тада је променила име у Марија Стојковић.
Године 1972. задесила ју је трагедија када јој је изненада преминуо супруг. Након тога се никада није преудала и променила је име под којим је сви знамо, Рахела Ферари.
Пре него што је паузирала због рата, углавном је добијала улоге особених и ћудљивих женских ликова, који су јој добро пристајали.
Ван позоришних дасака, ову глумицу су описивали као вансеријску особу, невероватне топлине, људскости и харизме. Иако није имала своју децу, децу својих пријатеља и комшија је обожавала, па је у њеном стану у Булевару Револуције увек био неко од деце. Посебно пријатељство временом је развила са Миром Ступицом.
Глумица из Алмодоваровог филма „Врати се“, прозвана је „шпанска Рахела Ферари“, а један панк бенд из Бања Луке је свом бенду дао име управо по њој. „Срећна сам, осећам то као дар, што нисам постала неки загрижени бабац“, прокоментарисала је када је сазнала.
ЗОВЕМ ВАС ЈЕР СТЕ МОЈА ДЕВОЈКА! ЛАУШЕВИЋ прво њој јавио да је добио сина
Веома је волела Жарка Лаушевића.
- Ми стално правимо керефеке - говорила је она о њему и себи, а често се препричава и анегдота из периода када је Жарко Лаушевић добио сина. Назвао је Рахелу у пола ноћи да јој јави срећну вест. Она га је изгрдила што је зове у ситне сате, а он је одговорио:
- Вама сам прво јавио, јер ви сте моја девојка.
Својим рукама изградила кућу
Као дете је живела у сиромаштву и истицала је да никада није имала играчке. Захваљујући томе је, тада мала Бела развијала машту која ће веома утицати на њен живот.
Још тада је кренула да развија своју машту, на улици, где би чучнула и посматрала мраве који су у њеној машти представљали глумце, а она је била њихов редитељ. Гледала би их како трче тамо, овамо, сакупљају храну и прелазе њене препреке у облику травчица које би им она стављала на пут…. Касније је, као Рахела Ферари сопственим рукама себи изградила кућу на Дунаву. Сама је косила траву, садила воће, орала... Једне године је чак, на чуђење многих познаника, купила 500 пилића.
Рахелина "шестица" усрећила 454 Лото добитника
Рахелин лик у горепоменутом филму осваја седмицу на Лотоу и то уз помоћ бројева 8,16, 23, 27, 32, 35 и 37. Интересантно је да је у 2012.години у једној од Лото емисија, извучено чак 6 њених бројева, тачније сви осим броја 23. Да ли је овај филм био инспирација срећним добитницима, не зна се, али Рахелина шестица усрећила је чак 454 особе.
Сахрањена у Алеји великана
Сахрањена је у Алеји великана, где своје место вечног починка дели са познатим колегом и добрим пријатељем Стевом Жигоном, за кога се зна да је преживео један од најгорих нацистичких концентрационих логора „Дахау“ (Dachau).
Октобарска, Стеријина, Седмојулска награда и награда Добричин прстен биле су њене, а 2007. године Поште Србије су издале марку са њеним ликом. У Израелу је уврштена у алманах "Ко је ко у свету Јевреја", а добила је и улицу у Падинској скели код Београда.
Рахела Ферари је преминула у Београду 12. фебруара 1994. године.
