ŠUTNUO GA NOGOM - Sina poznatog glumca UDARIO NASTAVNIK, otac dečaka odmah reagovao, usledio šok

Svi pričaju o nemirnoj deci, koja su neposlušna i nevaspitana. A šta raditi sa sistemom gde koji predstavljaju problem odrasli ljudi? Kako se onda postaviti, to je uvek pitanje.

Vršnjačko nasilje je postalo jedan od vodećih problema u obrazovnim ustanovama.Poznati glumac se osvrnuo na problem vršnjačkog nasilja i napravio je paralelu sa događajem u jednoj školi

Zadnjica i NOGE ZA DESETKU - Glumica PUCA od JEDRINE, a ušla je u sedmu deceniju (FOTO)

Zadnjica i NOGE ZA DESETKU - Glumica PUCA od JEDRINE, a ušla je u sedmu deceniju (FOTO)

"Srećno, Jovana, neka vas dragi Gospod čuva.." - Na INSTAGRAMU Jovane Jeremić pljušte ČESTITKE, svi im žele SREĆU

"Srećno, Jovana, neka vas dragi Gospod čuva.." - Na INSTAGRAMU Jovane Jeremić pljušte ČESTITKE, svi im žele SREĆU

"Podstaknuti ovim događajem koji možda i nema puno dodirnih tačaka s mojim, podelio bih s onima koje zanima i kojima se da čitati, jedno vlastito iskustvo po istinitom događaju. Pre puna tri meseca, (nije lik iz Naše male klinike), kao prof. fizičke kulture u Prvoj ekonomskoj školi, traži od mog sina da ispljune žvaku. "

Kada je on bespogovorno otišao da je ispljune, ovaj ga odguruje rukom u leđa, međutim, nezadovoljan valjda inercijom kojom je moj sin pruživši blagi otpor poleteo, ponižavajuće ga još udara nogom u zadnjicu i to prilično jako. Pred celim razredom.

U trećem srednje, u pubertetskoj dobi kad se momak razvija u muškarca, "profesor" u vaspitno - obrazovnoj ustanovi, ponižavajuće te nakon odgurivanja udara nogom u zadnjicu. Sin, da zadrži barem malo dostojanstva nakon takvog poniženja jedino što može je zadržati žvaku, nakon čega biva prijavljen. Dolazi doma ljut, krvavih očiju i ispriča kako mu je prvi nagon bio vratiti profesoru istom merom.

Ne, bravo sine da nisi! Prvi nagon roditelja i razmišljanje zadržaću za sebe, ali bes koji osetiš kad čuješ da ti je dete neki profesor udario nogom u zadnjicu, kao profesor u školskoj ustanovi, pogotovo kad znaš da ti se dete stalno žali na istog, jer ga ovaj provocira rečenicama od kad mu je profesor, teško je opisati. Prijavljujemo slučaj razrednoj i direktoru.

Razredna kaže da se profesor "samo šalio"

"Razredna nam je rekla da se profesor - šalio"

Razredna kaže da joj je profesor rekao da je preterao i da mu je žao. Direktor je zgrožen, kaže da na svakoj sednici o našem sinu čuje samo reči hvale i menja profesora njihovom razredu, te prijavljuje slučaj ministarstvu. Sve zvuči kako treba biti, međutim nakon toga 40 dana tišine.

U međuvremenu prijavljujemo slučaj i policiji, udaranje maloletnog deteta trebalo bi evidentirati. Nakon toga i mi prijavljujemo slučaj Agenciji za vaspitavanje i obrazovanje, te dečijoj zaštitnici. Ona se javlja nakon više od 40 dana s dopisom da od škole traži izveštaj i tako valjda opravdava svoje postojanje jer otada se više ni ne javlja.

Kući počinjemo da sumnjamo u ažurnost i volju sistema. Guglamo njegovo ime, na koje se otvara naslov na Iskonu: 'Sumrak hrvatskog školstva' u kojem piše kako je profesorov otac kao glavni prosvetni inspektor nakon otkaza jednom profesoru, sredio isti svom sinu. Kasnije je otišao i za pomoćnika ministra…

Ne moramo verovati, na internetu piše svašta, a i teško je poverovati da je to kod nas moguće. Od toga trenutka pale nam se lampice. Razredna sada kaže da je profesor nakon incidenta rekao da se šalio, a ne da je preterao. Pogrešno smo čuli.

Glavna pedagoškinja je već i drugi dan nakon događaja čvrsto jerovala da ga je profesor sigurno udario slučajno, ali toga se sad ni direktor ne seća na razgovoru s savetnicom AZOO koja se nakon naše prijave odmah pojavila u školi ustvrdivši da škola nije ispravno prijavila događaj, već su profesoru poslali u inspekciju višeg savetnika za fizičko vaspitanje.

"Ćao, ćao, došao sam u kontrolu na tvoju nastavu kako bih se uverio da udaraš klince nogom u zadnjicu! Hahaha, pa kog vi j...? "

Šta bi se dogodilo da je moj sin odgurnuo profesora i udario ga?

Razredna ide korak dalje te u odsustvu mog sina, za vreme časa matematike razgovara s razredom namećući im svoje mišljenje u smislu da je sve otišlo predaleko i da, je l' tako deco, nije trebalo slučaj prijavljivati na toliko strana, jer sada vi, ja i jadni vaši roditelji morate davati izjave, pokušavajući i njegove prijatelje okrenuti protiv njega.

Pedagoški i vaspitno, nema šta. Uglavnom, tačno je tri meseca trebalo proći da se ne dogodi ništa. Moj sin i dalje ovog namaza za ćevape susreće po hodniku i okreće glavu uz osećaj neugode, straha i poniženja i nikom ništa! Roditelji i dete preteruju, je l'?

Moje pitanje glasi: Šta bi se dogodilo da je moj sin odgurnuo profesora fizičkog i udario ga nogom u zadnjicu? Šta bi se dogodilo? Pa taman i da je onako, iz zafrkancije!? Što bi se dogodilo da mu je vratio, za čim je onako ponižen mahinalno imao i potrebu. Šta da ja danas kažem svom sinu? Sad shvatam. Da sine, trebao si mu vratiti! 

Netko drugi će tako, a onda ćemo se jako čuditi, ne daj đavolu i nekom hrvatskom Kosti! Koju ste nam poruku poslali!? Ja sam ju pročitao kao, 'ako ti ne odgovara da ti sina neko od profesora udara nogom u zadnjicu, premesti ga u privatnu školu'. Ok. Jedan nula za vas! Selimo se! Jedan moji lik bi rekao: Stvarno sam pretolerantan! Ipak se nadam da je barem nekom malo neprijatno.

Daj zaštitite one vredne i dobre profesore od ovih idiota koji drugima kvare ugled, zaštitite profesore od nevaspitanih učenika delinkvenata, ali brate, zaštitite više i učenike od pokvarenih, nad*kanih pa i ovih iskompleksiranih profesora", napisao je Rene Bitorajac.