"Rugobo, ne treba da živiš!" Svetlanu ZBOG ALBINIZMA svakodnevno uzmiravaju i ŠALJU joj PRETEĆE poruke

Svetlana Šlapak je devojka koja hrabro širi svest o različitosti i borbi protiv predrasuda. Na Instagramu sa ponosom nosi ime albinogirl, a sada je progovorila o životu sa albinizmom.

Vršnjaci nisu bili blagi prema njoj.

- Bilo je to u srednjoj školi mada se nikad nisam obazirala toliko na to. Pošto sam rođena sa belom kosom koja je u međuvremenu tamnila, to jest bila plavkasta, da bi kasnije opet na nekim mestima postajala svetlija. Vršnjaci su me zezali, jer mi je kosa bela kao sir, a i zbog mog vida. Počeli su se pojavljivati beli pramenovi, pa su me i za to zezali. Ubrzo sam se počela farbati kako bih to sakrila, jer ljudi su surovi - kaže Svetlana.

Detinjstvo sa albinizmom nije joj bilo lako i bezbižno.

- Farbala sam kosu, nosila non-stop šminku kako bih bila “normalna “ i kako bi me drugi prihvatili. Najgluplje pitanje koje je dobila odnosi sa na jedan detalj u vezi sa izgledom. Pošto me ljudi uvek prozivaju kako nemam albinizam, jer nemaju pametnija posla, bude pitanje: “Kako blajhaš trepavice?" - kaže Svetlana.

Ljudi često komentarišu njen izgled.

- Pokušavam da se ne obazirem toliko na komentare. Samo mi je žao, ne što dobijam hejt komentare, već što mi je žao tih osoba jer su toliko nesrećne i nemaju svoj život. “Ne trebamo žaliti mrtve već žive koji žive bez ljubavi - otkrila je.

Pre nego što se opredelila za modeling imala je druge želje kada je reč o profesiji.

Želela sam da budem lekar za srce, jer i sama imam srčanih problema, pa sam želela od malena da spašavam ljudske živote kao lekar. Nisam mogla zbog vida, ali sve se dešava sa nekim razlogom. Sada se bavim turizmom, upoznajem nove ljude, stvaram nova poznanstva.

Često se susreće sa "bulingom".

- Jesam i konstantno se srećem sa tim. Od prozivanja na Tviteru, do pretnji u inboks na Instagramu. Tviter je sam po sebi veoma toksična mreža, tako da se ne obazirem toliko na to, samo sažaljevam te ljude. Uspela sam da “oguglam” donekle i na preteće poruke tipa  “spalicu ti kuću “ kao i razne uvrede “rugobo, da Bog da umrla, ne treba da živiš “ pa i dosta bolesnije poruke. Ljudima je lako da pišu u svoja četiri zida. Uživaju u tome i hrane se time. Volela bih kada bi vlast preduzela veće mere da ti ljudi odgovaraju - kaže Svetlana.

Savet svima koji se suočavaju sa istim problemom.

- Nije lako boriti se sa tim, ali takvih ljudi će uvek biti. Uvek će biti zlih i pakosnih ljudi. Bitno je da mi znamo ko smo, šta smo. Da imamo podršku naših bližnjih, naše porodice, a ostali su nebitni u našim životima - savetuje Svetlana.