ZABORAVITE NA AJKULE: Ovih 7 bića iz vode ćete češće da sretnete, a posledice mogu biti katastrofalne!
Pripazite naredni put.
Kada se spomenu nemani iz vode kupačima prvo na pamet padnu ajkule i ta bojazan i jeste opravdana ako se kupate u moru i to tamo gde ih inače ima. Mogućnost susreta sa njima, tako, sveden je na minimum, ali zato postoje mnoga druga opasna bića koja mogu da vas "napadnu" a da niste ni svesni da su vam blizu.
OVO TREBA DA ZNATE PRE KUPOVINE STANA! Što pre rezervišete, bolje ćete proći, a posebno vodite računa o INVESTITORU!
Ovo treba da znate o gripu kod dece: Simptomi i lečenje
Prepoznajte na vreme: Pet simptoma gljivične infekcije
Reč je, naime, o brojnim bakterijama, parazitima, virusima... kojih ima u bazenima, džakuzijima, morim,a jezerima, rekama...
Hlor deluje do određene granice, ukoliko je u bazenu previše ljudi on će izgubiti dejstvo - objašnjavaju iz Gradskog zavoda za javno zdravlje. Bakterije prete i u bazenima koji se ne održavaju redovno, montažnim bazenima, ali i morima, jezerima i rekama. Drugim rečima - nigde niste bezbezbedni.
- Najčešće bolesti nastale na bazenu su konjuktivitis, zapaljenje mokraćne bešike, kožne bolesti, upala srednjeg uha i stomačne tegobe izazvane gutanjem vode – kaže Ivana Begović Lazarević, epidemiolog.
Koje bakterije, paraziti i virusi su krivci za ove, ali i mnoge druge bolesti nastale na kupalištima, ukazao nam je Dušan Avramović, specijalista higijene. Evo kako da ih prepoznate i zaobiđete.
1. Cijanobakterije
U plitkim jezerima, na plažama i u rekama, koja se zbog niskog vodostaja lakše zagrevaju, dolazi do bujanja cijanobakterija. Ovaj proces se može uočiti i golim okom kada je u pitanju prenamnožavanje algi, voda je mutna, a površina je obojena u zeleno i pojavljuje se pena. Sama bakterija nije toliko opasna, koliko toksin koji oslobađa.
Trovanje cijanotoksinima je posledica direktnog kontakta sa njima ili gutanjem vode u kojoj su prisutni. U tom slučaju problemi koji mogu nastati su jake glavobolje, povraćanje i u težim slučajevima, oštećenja jetre.
Trenutno ne postoji lek za cijanotoksine, ali ukoliko doktori prate lečenje, moguć je potpuni oporavak. Stručnjaci napominju da je za razvoj bolesti potrebno provesti u toj vodi nekoliko sati, ili nekoliko vezanih dana.
2. Pseudomonas
I prilikom kupanja u bazenu sa toplijom vodom ili u đakuziju trebalo bi da obratite pažnju na nekoliko stvari. U takvoj vodi se hlor lakše rastvara, a nije dovoljno topla da bi ubila bakterije. Odlično je stanište pseudomonas bakterije, koja mogu inficirati grlo, mokraćne puteve, kožu, disajne puteve, ali i krv.
Ova bakterija može inficirati i ušni kanal i izazvati zapaljenje srednjeg i spoljašnjeg uha, poznato kao "plivačko uho". Pseudomonas je otporan na mnoge lekove, a najčešće se leči kombinacijom antibiotika, sve u zavisnosti od mesta napada.
3. Ešerihija koli
Ukoliko vas je topla voda uplašila i razmišljate da montirate bazen u svom dvorištu, razmislite ponovo. Ešerihija koli je indicator zagađenosti voda fekalijama, a jedan je od najčešćih bakterijskih infekcija čoveka. Iako je prirodno prisutna u crevima, ukoliko se u nekom drugom staništu dođe u kontakt sa njom može izazvati problem gastrointestinalnog trakta, sepsu, meningitis i zapaljenje pluća.
Retko se nalazi u velikim bazenima, jer se ta voda češto kontoroliše i menja, a i dobro je hlorisana. Opasnost od ešerihije postoji u morskom priobalju, ali i u kućnim, montažnim bazenima, odnosno u vodama koje nemaju prečišćivače i dovoljno hlora.
4. Legionela
U prirodi živi u stajaćim vodama, jezerima i bunarima, dok ih na kupalištima možete naći u delovima gde voda preliva ili prska, kao što su u akva parkovima pečurke. Veliku opasnost po ljude predstavlja udisanje tih sitnih kapljica ili vodene pare, a posebno po decu ili osobe sa smanjenim imunitetom.
U tom slučaju bakterija može da izazove "legionarsku bolest", koja je veoma slična upali pluća, ali je smrtonosnija. Nakon dva do deset dana inkubacije javlja se malaksalost, povišena temperatura, ukočenost mišića i gubitak apetita, dok su znaci težeg oblika krvav kašalj i konfuznost.
Kako objašnjava Avramović, prisustvo legionele se redovno ispituje na našim bazenima.
5. Stafilokoka
Još jedan, ne tako rado viđen, gost bazena je i bakterija stafilokoka. Stafilokokne infekcije mogu se javiti na bilo kom delu tela, od kože, nosa, očiju i noktiju, do unutrašnje srčajne ovojnice.
Simptomu infekcije su različiti u zavisnosti od mesta infekcije, a "ulaz" su joj obično posekotina ili rana. Ukoliko se ne leči, može da dođe do njenog širenja u telu.
6. Kriptosporidijum
Još jedan fekalni predstavnik, kriptosporidijum, može da preživi u hlorisanoj vodi i do deset dana. Prenose ga kupači koji imaju dijareju, a potrebno je samo deset parazita da bi se neko zarazio, dok tokom jednog uriniranja inficirana osoba može da izbaci i do 100 miliona kriptospiridijuma.
Bolest obično počinje bolovima u stomaku, nakon čeka se javlja dijareja. Može se javiti i povišena temperatura, gubitak apetita, mučnina i povraćanje. Zaraza ovim parazitom je veoma česta kod nas, a lečenje i oporavak traju nekoliko dana.
7. Norovirus
U jezerima u kojima se izliva kanalizacija, ali i u bazenima u kojima voda nije bakteriološki ispravna, može da se javi ovaj virus. Roditeljima je dobro poznata pojava norovirusa, jer se često meša sa gastroenteritisom, a izaziva burnu kliničku sliku u vidu povraćanja, učestalih stolica, često i povišene temperature.
Najvažniji deo lečenja norovirusa je nadoknada tečnosti, a nakon oporavka javlja se privremeni imunitet koji traje do dve godine. Dakle, moguće je više puta oboleti od infekcije izazvane ovim virusom.
Kako da zaštite sebe i druge
- Mere predostrožnosti podrazumevaju održavanje lične higijene, tuširanje pre i nakon kupanja u bilo kom kupalištu. Ronite sa specijalnim naočarima, isperite stopala pre ulaska u bazen. Važno je reći da peškir treba da služi za brisanje pojedinca, i da se nikako ne savetuje sedenje i provođenje vremena u vlažnom kupaćem kostimu, već je potrebno presvući se u suvu odeću – objašnjava Dušan Avramović, specijalista higijene.
On dodaje da je neophodno kupaći oprati praškom nakon svakog kupanja, i da je najbolje sušiti ga na suncu zbog UV zraka.
Još jedna mera prevencije podrazumeva ispiranje lica i očiju hladnom, a ne ledenom, vodom, nakon kupanja na bilo kom kupalištu, kao i ispiranje opreme za kupanje, kao što su naočare, savetuje Avramović.