Aleksandra je mislila da je samo umorna, ignorisala je simptome, a onda su joj se pojavile MODRICE I POČELA je da KAŠLJE KRV - Usledila je jeziva dijagnoza

Ona je svojim pratiocima objasnila koji su bili prvi simptomi, ali i kako je protekao ceo proces dijagnostikovanja. Ipak, Aleksandra kaže da je najveći problem bio to što se nije obratila lekaru sve dok nije počela da iskašljava krv.

Ova devojka priča da su simptomi leukemije drugačiji od osobe do osobe. Na početku je osećala, kaže, konstantan umor i želju za spavanjem.

"Mogla sam da zaspim u bilo kom trenutku, na bilo kom mestu. Takođe, jako mi je smetalo sunce, nisam mogla uopšte da budem na suncu. I to su neki simptomi za koje ja lično smatram da se nikad ne bih obratila svom lekaru, jer jednostavno svako od nas ima neke svoje obaveze i u nekom trenutku je normalno da se možda osećamo preopterećeno i da mislimo da je sa nama sve u redu, da smo samo umorni i da nam treba više sna. Isto tako sam i ja mislila, zato što sam u tom periodu studirala, radila, sprovodila projekte, išla na obuku, na razne treninge, išla sam na trening u Apatinu, išla sam na odmor u Grčku... Sve se to dešavalo u nekih mesec, meseci i po dana kada je bio taj kontinuirani rad, nespavanje, konstantno pakovanje, konstantno putovanje...", počela je Aleksandra svoju ispovest.

Modrice joj izlazile svuda po telu, počela da kašlje krv

Ipak, situacija nije bila baš tako jednostavna. Novi simptomi pojavljuju se na moru, a Aleksandra potpuno gubi snagu i dobija modrice.

"Modrice su bile onako male, sitne. Pojavljivale su se po rukama i nogama. I kada sam se vratila sa mora, ja sam prvo imala bolove koje su bili u grudima. I naravno, kao i svi mi, pokušala sam to da rešim tabletama, čajevima, oblogama i tako dalje. Međutim, to je sve eskaliralo. Dobila sam i temperaturu. Temperatura nije bila velika, ali se jeste kretala od nekih 37 do 38. I bila je konstantno, bilo je nemoguće spustiti. Međutim, ja se ni tada nisam obratila lekaru sve dok nisam počela toliko jako da kašljem, da sam počela da iskašljavam krv", priseća se ona.

Lekari su odmah primetili da nešto nije u redu. Uradila je krvnu sliku, a ona je bila veoma loša. Tada je dobila hitan uput za bolnicu u Kruševcu.

"Doktorka mi je rekla: "Spakuj stvari za nekoliko dana, sigurno će te zadržati". Bila sam toliko besna, nesrećna, uplašena, sva sam se tresla... I od Ćićevca do Kruševca sam sve vreme plakala", navodi ova devojka.

Nikom ne bi palo na pamet da ovi simptomi ukazuju na leukemiju

Kako kaže, u prvim momentima je krivila sebe jer nije otišla odmah kod doktora.

"Međutim, mislim da se realno niko sa ovim simptomima koje sam ja imala - ne bi ni javio. Jer ne samo ja, već i dosta mojih prijatelja, kolega, poznanika, zapravo vodi ubrzan život kao ja. Svi smo u nekom trenutku preopterećeni i nije nam ni do čega i jednostavno samo nam se spava i nikad to ne bi te simptome svrstali u simptome neke bolesti, naročito ne leukemije. Ali jednostavno, tako je bilo. Opet kažem, ja sam konstantno putovala, radila, učila, unapređivala sebe i samo sam mislila da sam možda pregorela. Međutim, to nije bilo tako", navodi ona.

Ipak, ohrabruje ljude i pratioce da ne treba odmah da pomisle na najgore ukoliko uoče ove simptome. Ukoliko se desilo njoj, ne mora da znači da će se desiti svakom.

"Svaki čovek i svaki organizam je drugačiji, svako drugačije podnosi bol i reaguje na drugačiji način. Neke stvari se dešavaju skoro svima i o njima treba javno govoriti", zaključuje hrabra Aleksandra.