Александра је мислила да је само уморна, игнорисала је симптоме, а онда су јој се појавиле МОДРИЦЕ И ПОЧЕЛА је да КАШЉЕ КРВ - Уследила је језива дијагноза
Александра из Ћићевца одлучила је да путем друштвене мреже ТикТок подели своје искуство борбе са леукемијом.
Она је својим пратиоцима објаснила који су били први симптоми, али и како је протекао цео процес дијагностиковања. Ипак, Александра каже да је највећи проблем био то што се није обратила лекару све док није почела да искашљава крв.
Ова девојка прича да су симптоми леукемије другачији од особе до особе. На почетку је осећала, каже, константан умор и жељу за спавањем.
"Могла сам да заспим у било ком тренутку, на било ком месту. Такође, јако ми је сметало сунце, нисам могла уопште да будем на сунцу. И то су неки симптоми за које ја лично сматрам да се никад не бих обратила свом лекару, јер једноставно свако од нас има неке своје обавезе и у неком тренутку је нормално да се можда осећамо преоптерећено и да мислимо да је са нама све у реду, да смо само уморни и да нам треба више сна. Исто тако сам и ја мислила, зато што сам у том периоду студирала, радила, спроводила пројекте, ишла на обуку, на разне тренинге, ишла сам на тренинг у Апатину, ишла сам на одмор у Грчку... Све се то дешавало у неких месец, месеци и по дана када је био тај континуирани рад, неспавање, константно паковање, константно путовање...", почела је Александра своју исповест.
Модрице јој излазиле свуда по телу, почела да кашље крв
Ипак, ситуација није била баш тако једноставна. Нови симптоми појављују се на мору, а Александра потпуно губи снагу и добија модрице.
"Модрице су биле онако мале, ситне. Појављивале су се по рукама и ногама. И када сам се вратила са мора, ја сам прво имала болове које су били у грудима. И наравно, као и сви ми, покушала сам то да решим таблетама, чајевима, облогама и тако даље. Међутим, то је све ескалирало. Добила сам и температуру. Температура није била велика, али се јесте кретала од неких 37 до 38. И била је константно, било је немогуће спустити. Међутим, ја се ни тада нисам обратила лекару све док нисам почела толико јако да кашљем, да сам почела да искашљавам крв", присећа се она.
Лекари су одмах приметили да нешто није у реду. Урадила је крвну слику, а она је била веома лоша. Тада је добила хитан упут за болницу у Крушевцу.
"Докторка ми је рекла: "Спакуј ствари за неколико дана, сигурно ће те задржати". Била сам толико бесна, несрећна, уплашена, сва сам се тресла... И од Ћићевца до Крушевца сам све време плакала", наводи ова девојка.
Ником не би пало на памет да ови симптоми указују на леукемију
Како каже, у првим моментима је кривила себе јер није отишла одмах код доктора.
"Међутим, мислим да се реално нико са овим симптомима које сам ја имала - не би ни јавио. Јер не само ја, већ и доста мојих пријатеља, колега, познаника, заправо води убрзан живот као ја. Сви смо у неком тренутку преоптерећени и није нам ни до чега и једноставно само нам се спава и никад то не би те симптоме сврстали у симптоме неке болести, нарочито не леукемије. Али једноставно, тако је било. Опет кажем, ја сам константно путовала, радила, учила, унапређивала себе и само сам мислила да сам можда прегорела. Међутим, то није било тако", наводи она.
Ипак, охрабрује људе и пратиоце да не треба одмах да помисле на најгоре уколико уоче ове симптоме. Уколико се десило њој, не мора да значи да ће се десити сваком.
"Сваки човек и сваки организам је другачији, свако другачије подноси бол и реагује на другачији начин. Неке ствари се дешавају скоро свима и о њима треба јавно говорити", закључује храбра Александра.
