ALERGIJA ILI KORONA? Ovih 6 SIMPTOMA su ključne RAZLIKE, a evo da li se vakcinisati ako imate alergiju

Ako imate alergiju, najvažnije je da na vreme uzmete terapiju. Terapija, inače, nije prepreka da primite vakcinu protiv kovid-19 infekcije. Pre vakcinacije obavezno se posavetujte s lekarom, koji će vam reći koja je vakcina najbolja za vas zavisno od toga koje lekove pijete.

Stiže nam proleće, kada biljke cvetaju i ispuštaju polen u vazduh – što znači da je pred nama sezona alergije. Simptomi alergije počeće da se primećuju već početkom marta, a smenjivanje alergena u vazduhu trajaće dugo jer ambrozija je kod nas prisutna sve do oktobra, što mnogima donosi velike tegobe – curenje iz nosa i zapušen nos, kijavicu, kašalj, svrab i suzenje očiju, probleme sa sinusima...

Dodatni problem sada predstavlja virus korone, koji je i dalje aktivan, pa se osobe s alergijama plaše da li će moći da razlikuju simptome kovida i alergije, a muči ih i dilema da li mogu bez problema da se vakcinišu protiv kovid-19 infekcije i šta ako su počeli da piju terapiju za alergiju – treba li da naprave pauzu pre vakcinacije?

Sve vaše dileme razrešava doc. dr Ninoslava Dragutinović, otorinolaringolog-audiolog.

– Najvažnije je da ne čekate da se simptomi alergije ispolje, već da obavite konsultaciju sa otolaringologom ili alergologom i prema preporuci započnete sa terapijom, jer priprema u pravo vreme može olakšati simptome tokom cele sezone. Ako nikada nisu rađena alergološka ispitivanja, pravo je vreme da se ona urade, kako biste uz savete lekara nastupajući period proveli bez tegoba ili sa minimalnim simptomima – objašnjava dr Dragutinović.

Kada se uzima terapija antihistaminicima

Preporuka je da se za uzimanjem antihistaminika počne otprilike dve nedelje pre nego što se obično ispolje simptomi alergije.

– Antihistaminici i nazalni steroidni sprejevi mogu pomoći u upravljanju simptomima alergijske reakcije nakon što ona započne, ali i pre toga. Ovi lekovi smanjuju ili blokiraju histamine koji uzrokuju simptome alergije. Ne treba ih uzimati na svoju ruku. O tome će odluku doneti lekar nakon pregleda, u zavisnosti od kliničkog nalaza, a pre svega stanja sluzokože nosa.

Stav struke po pitanju vakcinisanja osoba sa alergijom, kaže doktorka, prilagođen je svakom pacijentu pojedinačno u skladu sa njegovim opštim stanjem, stanjem imunog sistema, anamnestičkim podacima i kliničkim nalazom.

Vakcinacija uz konsultaciju s lekarom

– Prisustvo virusa, samim tim i mogućnost infekcije, nije kontraindikacija za terapiju alergija, koju u svakom slučaju treba da ordinira lekar. Takođe, osobe s alergijama ne treba da prekidaju uzimanje svoje terapije zbog vakcinacije protiv kovida-19, čak i ako koriste kortikosteroide, ali obavezna je konsultacija s lekarom pre vakcinacije – kaže doktorka.

Osobe s težim alergijskim stanjima takođe treba da se posavetuju sa lekarom o vakcinaciji i izboru vakcina.

– Osobe sa alergijama, a koje su preležale kovid-19, ukoliko imaju prirodni, stečeni imunitet (određeni nivo IgG) mogu da se posavetuju sa lekarom i odlože vakcinaciju. U svakom slučaju, bez obzira na pandemiju, sezonska alergijska stanja treba tretirati u skladu sa kliničkom slikom, jer posle godinu dana lekari imaju dovoljno znanja i iskustva da razlikuju virusnu infekciju i alergijska stanja.

Stav je da može svaka vakcina

Stav Britanskog društva za alergiju i kliničku imunologiju o imunizaciji protiv zaraznih bolesti je sledeći: oni koji imaju alergije, uključujući anafilaksiju (tešku alergijsku reakciju), na hranu, lek, vakcinu ili ubod insekata mogu da prime bilo koju vakcinu protiv kovida-19, sve dok nisu alergični na bilo koju komponentu (pomoćnu supstancu) vakcine. U tom slučaju traži se alternativa, a vakcinaciji se prilazi sa povećanom obazrivošću.

Simptomi alergija i kovida-19, razlike i sličnosti

1. Simptomi alergije se smanjuju uzimanjem lekova za alergiju, a simptomi kovida ne.

2. Kod alergije je prisutan svrab nosa i očiju, a svrab nije simptom virusne bolesti.

3. Osobe sa alergijama nemaju temperaturu, kod kovida je groznica često prisutna.

4. Kod alergijskih stanja je moguća glavobolja zbog posledičnog sinuzitisa, ali nema bolova u mišićima kao kod kovida.

5. Osobe sa alergijama mogu takođe imati astmu, koja može izazvati kašalj, otežano disanje, stezanje u grudima praćeno piskavim tonovima – kovid-19 ne izaziva takav nalaz na plućima.

6. Gubitak mirisa i ukusa koji nastaje naglo karakterističan je za kovid, ali kod dugotrajnih alergija, preterane upotrebe sprejeva za nos, atrofičnog rinitisa takođe može doći do gubitka čula mirisa, ali ne i ukusa.