Ova vrsta GLAVOBOLJE se najčešče javlja kod KORONAVIRUSA: A evo i koje sve vrste postoje i i kako da ih prepoznate
Glavobolje mogu da se podele na primarne (jedino zdravstveno stanje) i sekundarne (simptom su neke druge bolesti). Sekundarna glavobolja može da bude simptom infekcije, povrede, problema s krvnim žilama, visokim krvnim pritiskom, ili nekih drugih bolesti, kao što su upala sinusa ili Kovid-19.
Glavobolja je najčešća bol koju većina osoba oseti barem nekad tokom života, a nastaje usled nadražaja osetljivih struktura oko mozga, u području lobanje, lica, sinusa ili zuba. Može da bude popraćena i drugim simptomima, a vrtoglavica je jedna od češćih tegoba koja može da se pojavi uz bol u glavi.
Postoji mnogo vrsta glavobolja, pa u skladu sa tim ne bole sve jednakim intenzitetom i bol ne mora da se javlja uvek na istom mestu. Bol izaziva i brojne fiziološke promene u telu, poput promene krvnog pritiska, količine glukoze u krvi i izlučivanja endorfina, a to i samo po sebi može da rezultira vrtoglavicom. Zato je neophodno da se utvrdi da li je vrtoglavica simptom stanja koje uzrokuje glavobolju ili je vrtoglavica posledica glavobolje.
Primarne i sekundarne glavobolje
Glavobolje mogu da se podele na primarne (jedino zdravstveno stanje) i sekundarne (simptom su neke druge bolesti). Sekundarna glavobolja može da bude simptom infekcije, povrede, problema s krvnim žilama, visokim krvnim pritiskom, ili nekih drugih bolesti, kao što su upala sinusa ili Kovid-19.
Najčešće vrste glavobolje:
Tenzijska glavobolja
Najčešća vrsta glavobolje koju veliki broj ljudi oseća s vremena na vreme je tenzijska glavobolja. Zbog dosadne, stalne, ne-pulsirajuće boli osećaj je kao da glavu sa svih strana pritiska nevidljiva čvrsta traka, glava je osetljiva na dodir, a u vratu se oseća zategnutost.
Bol je obično prisutna na obe strane glave i/ili vrata. Tenzijske glavobolje su kod nekih osoba kratkotrajne i događaju se retko, dok kod drugih mogu da traju nešto duže i često se vraćaju.
Epizodne odnosno povremene glavobolje su, ukoliko ih imate manje od 15 dana u mesecu, a ako ih imate češće od toga smatraju se hroničnom tenzijskom glavoboljom. Okidači za pojavu tenzijske glavobolje mogu da uključuju: stres, poteškoće sa spavanjem, bol u vratu, probleme sa zubima, glad, dehidriranost, alkohol, kofein...
Migrena
Migrenska glavobolja je jedna od težih vrsta glavobolje. Obično počinje sa intenzivnom, pulsirajućom boli (kao da srce kuca u glavi) u potiljku ili iznad oka, a zatim se širi na jednu polovinu glave.
Često je prati mučnina, povraćanje, osetljivost na svetlo, zvukove, mirise.
Migrena traje od nekoliko sati do nekoliko dana, a kod nekih osoba se neposredno, 10-30 minuta pre napada migrene javlja znak upozorenja koji se naziva aura.
Auru ima oko 20% osoba koje pate od migrene, a može da se javi sa simptomima poput treperećih svetala, slepih tačaka ili cik-cak linija, kao i drugih - poput utrnulosti u rukama ili nogama ili čudnog mirisa. Uobičajeni okidači za pojavu migrene mogu da budu alkohol, kofein, hladne namirnice, određena hrana, promena nadmorske visine ili godišnjih doba, hormonske promene, stres, napetost, uzbuđenje, ljutnja, bol u vratu, promenjen obrazac spavanja...
Lekari još nisu sasvim sigurni šta uzrokuje migrenske glavobolje, a većina stručnjaka veruje da počinju u nervnom sistemu. Takođe, s obzirom na to da se češće javljaju u pojedinim porodicama, smatra se da i geni, odnosno nasleđe imaju značajnu ulogu.
Klaster glavobolja
Ime je dobila prema tendenciji da se javlja u serijama. Bol je prisutna samo na jednoj strani glave, često je blizu ili oko oka. Teška je i prodorna, a vrhunac doseže već za nekoliko minuta.
Ova glavobolja najčešće traje 15 minuta do 3 sata, a zatim bledi ili nestaje, da bi se vratila dan ili dva kasnije. Za razliku od migrena, koje više pogađaju više žene, klaster glavobolje su češće kod muškaraca i obično se počnu da se javljaju između 25 i 50 godina. Teški pušači ih dobijaju češće od nepušača. Stres, alkohol i konzumiranje određene hrane kod nekih su najčešći okidači glavobolja, ali lekari ne znaju njihov glavni uzrok.
Nova svakodnevna stalna glavobolja
Počinje iznenada i može da potraje sledećih nekoliko meseci, a mnogi se ljudi jasno sećaju dana kada je njihova glavobolja počela. Smatra se da nova svakodnevna stalna glavobolja nastaje nakon infekcije, gripa ili druge virusne bolesti, operacije ili stresnog događaja. Prati je umerena do jaka bol, a simptomi mogu da se razlikuju - neki su poput tenzijske glavobolje, a drugi poput migrene s mučninom, povraćanjem ili osetljivošću na svetlo. Ako imate bolove u glavi neprekidno najmanje tri meseca, gotovo uvek na istoj strani lekar će možda da dijagnostikuje stalnu glavobolju, navodi Živim.hr.
Sinusne glavobolje
Začepljenost nosa zbog prehlade, neke druge infekcije ili alergije tokom sezone cvetanja koja dovodi do začepljenja sinusa glavni je uzrok sinusne glavobolje. Bol se javlja u području čela, nosa, obraza, očiju, ponekad i na vrhu glave, a u nekim slučajevima može da se oseća kao pritisak iza lica.
Kod sinusnih glavobolja karakteristično je da bol može da se pogorša ako se sagnete ili nagnete. Takođe, hladno i vlažno vreme mogu da pojačaju bol. Ipak, sinusne glavobolje nisu česte. Mnogi ljudi koji misle da imaju sinusne glavobolje zapravo imaju migrene.
Kovid-19 glavobolja
Prema podacima iz istraživanja ZOE COVID Symptoms Study glavobolje su bile češći rani znak Kovid-19 bolesti u odnosu na druge simptome, kao što je kašalj.
Prema toj studiji, oko 70% odraslih osoba i 60% dece sa Kovid-19 infekcijom prijavilo je glavobolje, a kod oko 15% ljudi glavobolja je bila jedini simptom. Glavobolje su se obično javljale na početku bolesti i trajale su oko 3-5 dana.
Glavobolje tokom infekcije koronavirusom mogu da budu direktna posledica infekcije na mozak. Međutim, one, takođe, mogu da budu samo jedan od glavnih simptoma kad ste bolesni - usled dehidracije ili gladi, odnosno zbog nedovoljno konzumiranja tečnosti ili hrane.
Glavobolje koje prate Kovid-19 uključuju osećaj pulsiranja, pritiska ili uboda, pojavljuju se obostrano ili po celoj glavi. Takođe, osobe s post-kovid sindromom mogu da osete glavobolje koje traju i nakon što se drugi simptomi povuku. Međutim, glavobolje nisu nužno znak ili simptom Kovida-19.
Ne treba da trpite bol
Kod nekih osoba glavobolje će da prođu same od sebe. Ipak, onima kod kojih bol ne prolazi i žele da je uklone, uz odmaranje u mračnoj sobi, masiranje glave, korišćenje toplih ili hladnih obloga dostupni su i bezreceptni lekovi za simptomatsko lečenje glavobolje.
Većina glavobolja nije opasna i mogu jednostavno da se leče osnovnim analgeticima. Činjenica je da bol uvek nosi sa sobom narušavanje kvaliteta svakodnevice, zato nije preporučljivo da se bol trpi.
Kada treba da se obratite lekaru
Ako su vam glavobolje jake, ne reaguju na analgetik, često se događaju ili dolaze s drugim simptomima, svakako treba da se obratite svom lekaru za savet. Zajedno možete da utvrdite uzrok glavobolje i da odaberete odgovarajuće lečenje.
Odmah potražite lekarsku pomoć ako osetite: jaku, iznenadnu glavobolju koja se javlja prvi put, glavobolju i vrtoglavicu, probleme s govorom, zbunjenost, ukočenost lica ili druge neurološke simptome, glavobolju nakon povrede glave, glavobolja koja se pogoršava čak i nakon što ste uzeli lekove protiv bolova.