Ова врста ГЛАВОБОЉЕ се најчешче јавља код КОРОНАВИРУСА: А ево и које све врсте постоје и и како да их препознате

Главобоља је најчешћа бол коју већина особа осети барем некад током живота, а настаје услед надражаја осетљивих структура око мозга, у подручју лобање, лица, синуса или зуба. Може да буде попраћена и другим симптомима, а вртоглавица је једна од чешћих тегоба која може да се појави уз бол у глави.

Постоји много врста главобоља, па у складу са тим не боле све једнаким интензитетом и бол не мора да се јавља увек на истом месту. Бол изазива и бројне физиолошке промене у телу, попут промене крвног притиска, количине глукозе у крви и излучивања ендорфина, а то и само по себи може да резултира вртоглавицом. Зато је неопходно да се утврди да ли је вртоглавица симптом стања које узрокује главобољу или је вртоглавица последица главобоље.

Примарне и секундарне главобоље

Главобоље могу да се поделе на примарне (једино здравствено стање) и секундарне (симптом су неке друге болести). Секундарна главобоља може да буде симптом инфекције, повреде, проблема с крвним жилама, високим крвним притиском, или неких других болести, као што су упала синуса или Ковид-19.

Најчешће врсте главобоље:

Тензијска главобоља

Најчешћа врста главобоље коју велики број људи осећа с времена на време је тензијска главобоља. Због досадне, сталне, не-пулсирајуће боли осећај је као да главу са свих страна притиска невидљива чврста трака, глава је осетљива на додир, а у врату се осећа затегнутост.

Бол је обично присутна на обе стране главе и/или врата. Тензијске главобоље су код неких особа краткотрајне и догађају се ретко, док код других могу да трају нешто дуже и често се враћају.

Епизодне односно повремене главобоље су, уколико их имате мање од 15 дана у месецу, а ако их имате чешће од тога сматрају се хроничном тензијском главобољом. Окидачи за појаву тензијске главобоље могу да укључују: стрес, потешкоће са спавањем, бол у врату, проблеме са зубима, глад, дехидрираност, алкохол, кофеин...

Мигрена

Мигренска главобоља је једна од тежих врста главобоље. Обично почиње са интензивном, пулсирајућом боли (као да срце куца у глави) у потиљку или изнад ока, а затим се шири на једну половину главе.

Често је прати мучнина, повраћање, осетљивост на светло, звукове, мирисе.

Мигрена траје од неколико сати до неколико дана, а код неких особа се непосредно, 10-30 минута пре напада мигрене јавља знак упозорења који се назива аура.

Ауру има око 20% особа које пате од мигрене, а може да се јави са симптомима попут треперећих светала, слепих тачака или цик-цак линија, као и других - попут утрнулости у рукама или ногама или чудног мириса. Уобичајени окидачи за појаву мигрене могу да буду алкохол, кофеин, хладне намирнице, одређена храна, промена надморске висине или годишњих доба, хормонске промене, стрес, напетост, узбуђење, љутња, бол у врату, промењен образац спавања...

Лекари још нису сасвим сигурни шта узрокује мигренске главобоље, а већина стручњака верује да почињу у нервном систему. Такође, с обзиром на то да се чешће јављају у појединим породицама, сматра се да и гени, односно наслеђе имају значајну улогу.

Кластер главобоља

Име је добила према тенденцији да се јавља у серијама. Бол је присутна само на једној страни главе, често је близу или око ока. Тешка је и продорна, а врхунац досеже већ за неколико минута.

Ова главобоља најчешће траје 15 минута до 3 сата, а затим бледи или нестаје, да би се вратила дан или два касније. За разлику од мигрена, које више погађају више жене, кластер главобоље су чешће код мушкараца и обично се почну да се јављају између 25 и 50 година. Тешки пушачи их добијају чешће од непушача. Стрес, алкохол и конзумирање одређене хране код неких су најчешћи окидачи главобоља, али лекари не знају њихов главни узрок.

Нова свакодневна стална главобоља

Почиње изненада и може да потраје следећих неколико месеци, а многи се људи јасно сећају дана када је њихова главобоља почела. Сматра се да нова свакодневна стална главобоља настаје након инфекције, грипа или друге вирусне болести, операције или стресног догађаја. Прати је умерена до јака бол, а симптоми могу да се разликују - неки су попут тензијске главобоље, а други попут мигрене с мучнином, повраћањем или осетљивошћу на светло. Ако имате болове у глави непрекидно најмање три месеца, готово увек на истој страни лекар ће можда да дијагностикује сталну главобољу, наводи Живим.хр.

Синусне главобоље

Зачепљеност носа због прехладе, неке друге инфекције или алергије током сезоне цветања која доводи до зачепљења синуса главни је узрок синусне главобоље. Бол се јавља у подручју чела, носа, образа, очију, понекад и на врху главе, а у неким случајевима може да се осећа као притисак иза лица.

Код синусних главобоља карактеристично је да бол може да се погорша ако се сагнете или нагнете. Такође, хладно и влажно време могу да појачају бол. Ипак, синусне главобоље нису честе. Многи људи који мисле да имају синусне главобоље заправо имају мигрене.

Ковид-19 главобоља

Према подацима из истраживања ЗОЕ COVID Symptoms Study главобоље су биле чешћи рани знак Ковид-19 болести у односу на друге симптоме, као што је кашаљ.

Према тој студији, око 70% одраслих особа и 60% деце са Ковид-19 инфекцијом пријавило је главобоље, а код око 15% људи главобоља је била једини симптом. Главобоље су се обично јављале на почетку болести и трајале су око 3-5 дана.

Главобоље током инфекције коронавирусом могу да буду директна последица инфекције на мозак. Међутим, оне, такође, могу да буду само један од главних симптома кад сте болесни - услед дехидрације или глади, односно због недовољно конзумирања течности или хране.

Главобоље које прате Ковид-19 укључују осећај пулсирања, притиска или убода, појављују се обострано или по целој глави. Такође, особе с пост-ковид синдромом могу да осете главобоље које трају и након што се други симптоми повуку. Међутим, главобоље нису нужно знак или симптом Ковида-19.

Не треба да трпите бол

Код неких особа главобоље ће да прођу саме од себе. Ипак, онима код којих бол не пролази и желе да је уклоне, уз одмарање у мрачној соби, масирање главе, коришћење топлих или хладних облога доступни су и безрецептни лекови за симптоматско лечење главобоље.

Већина главобоља није опасна и могу једноставно да се лече основним аналгетицима. Чињеница је да бол увек носи са собом нарушавање квалитета свакодневице, зато није препоручљиво да се бол трпи.

Када треба да се обратите лекару

Ако су вам главобоље јаке, не реагују на аналгетик, често се догађају или долазе с другим симптомима, свакако треба да се обратите свом лекару за савет. Заједно можете да утврдите узрок главобоље и да одаберете одговарајуће лечење.

Одмах потражите лекарску помоћ ако осетите: јаку, изненадну главобољу која се јавља први пут, главобољу и вртоглавицу, проблеме с говором, збуњеност, укоченост лица или друге неуролошке симптоме, главобољу након повреде главе, главобоља која се погоршава чак и након што сте узели лекове против болова.