LUKA (27) UMRO ZBOG BUĐI? Mladiću se pojavili simptomi PREHLADE, a onda usledila TRAGEDIJA, evo šta da radite ako vam se pojavi PLESAN u domu

Buđ je veoma česta, posebno na vlažnim mestima u kupatilima i kuhinjama, ali i na sobnim zidovima gde je loše provetravanje i gde se stvara kondenzacija. Ovo nije samo ružna pojava već može biti veoma štetna za zdravlje.

Strani mediji izveštavaju da postoji mogućnost da je buđa uzrok smrti čoveka koji je stanovao u vlažnom stanu. Nalazi obdukcije pokazali su zanimljive rezultate.

Luk Bruks koji je u trenutku smrti imao 27 godina dobio je simptome prehlade nekon što se sa svojom majkom uselio u iznajmljen stan u lošijoj četvrti Mančestera. Smatrajući da nije ništa ozbiljno u pitanju, nije se javio odmah lekarima, a nakon nedelju dana stanje je počelo da mu se pogoršava.

"The Sun" izveštava da je nakon samo nekoliko dana od pogoršanja stanja preminuo u svojoj spavaćoj sobi u oktobru prošle godine.

Njegova majka Patriša je za medije tada izjavila da su imali velikih problema sa vlagom i da su se žalili stanodavacu, ali on im je govorio da nema sredstava da popravi pokvareni bojler i radijatore u stanu.

Nakon obdukcije patolog Abdul Ganjifrokvala izvestio je da je Luke umro od akutnog respiratornog distres sindroma.

On je naveo da je stanje uzrokovano aspergilusnom pneumonijom. Naime, (aspergillus) buđ je pronađena u Lukovim plućima.

Upitan da li je to odigralo ulogu u Lukovoj smrti, rekao je: - Mislim da jeste, da.

Akutni respiratorni distres sindrom (ARDS), sindrom akutnog plućnog edema kod odraslih osoba klinički je sindrom akutne respiratorne insuficijencije, koji nastaje usled oštećenja parenhima pluća. Manifestuje se obostranim plućnim infiltratom, teškom i refrakterneom hipoksemijim i dispnejom, zbog redukcije plućne komplijanse.

Do nastanka ARDS dovode različita oboljenja i stanja, označeni kao faktori rizika ili predisponirajući faktori: difuzne plućne infekcije (virusne, bakterijske, gljivične), aspiracija (želudačni sadržaj, voda u toku davljenja), inhalacija toksičnih gasova i iritanasa (hlor, azot dioksid, dim cigarete, ozon, visoka koncentracija kiseonika), narkotici (heroin, metadon, morfin), lekovi (nitrofurantoin, bleomicin), imunološki (Goodpastureov sindrom, sistemski eritemski lupus), multiple traume, sistemske reakcije na proces van pluća (sepsa, hemoragični pankretatitis, embolija amnionskom tečnošću, masna embolija), postkardiopulmonalni bypass, šok, masivne opekotine, masivne transfuzije). Najčešći uzročnik je sepsa, zatim multiple traume i pneumonije.

Međutim, stručnjak za gljivice, profesor Malkolm Ričardson, rekao je da su njegovi testovi otkrili "malo dokaza" o plesni u kući.

Istraga o uzroku smrti još nije završena.

Opasnosti od buđi

Dokazano je da buđ može da izazove velike probleme s disanjem, čak i astmu, razne poremećaje na koži, alergije, kao i probleme sa sinusima.

Najčešće tegobe su mikoze, odnosno trovanja mikotoksinima i alergije izazvane mikoalergenima. Hronično udisanje malih količina ovih otrova može slabi imunološki sistem i izaziva različita oboljenja slična gripu. Najčešće alergijske reakcije izazvane udisanjem spora buđi se manifestuju kroz kožne osipe, svrab, upale vezivnog tkiva ili alergijskom kijavicom.

Najugroženije su stare osobe i deca.

Inače, buđ može da raste na skoro svakoj površini gde prašina, prljavština ili organska materija može da se akumulira. To uključuje skoro sve podloge: drvo i papir, materijale, staklo, pa čak i čelik. Istina je da prisustvo organskih materija nije od značaja za formiranje buđi, koliko je to prisustvo vlage i vlažnosti vazduha.

Kondezovanje vode dovodi do raznih problema, od kojih je samo jedan razvoj buđi. Spore buđi su uvek prisutne u vazduhu, a jedina efikasna strategija za kontrolu buđi jeste kontrola vlage u zatvorenim prostorijama.

Buđ se obično primeti po sivim i crnim naslagama na fugama, u uglovima ili na zidovima. To su gljivice koje se stvaraju zbog velike vlage, a šire se porama. Zato, kada se jednom pojave i na malom prostoru, vrlo verovatno će se veoma brzo proširiti i stvoriti veće kolonije.

Prema podacima naučnih istraživanja poznato je više od 100 000 vrsta buđi i gljivica od kojih se nekoliko stotina pojavljuje u stambenim prostorijama. Mi ih primećujemo u našem stanu tek tada kad one menjaju boju, jer im se promene životni uslovi u kojima se razvijaju.

Gljivice i buđ pojavljuju se u raznim bojama: zelenoj, crnoj, sivoj, crvenoj pa i žutoj. Tokom svog razvijanja one stvaraju seme (zavisno od vrste stvaraju spore ili konide) koje je tako sitno da se ne može videti golim okom.

Ove se spore u vazduhu mogu pojaviti u milionskim količinama i na taj se način prenose. Zajedno s toplotom, vlagom i podlogom gde uzimaju hranu one stvaraju nova "gnezda" koja onda proizvode milione novih spora.

Zato je potrebno što pre rešiti se neugodne buđi ili je barem svesti na najmanju moguću meru.