ЛУКА (27) УМРО ЗБОГ БУЂИ? Младићу се појавили симптоми ПРЕХЛАДЕ, а онда уследила ТРАГЕДИЈА, ево шта да радите ако вам се појави ПЛЕСАН у дому

Буђ је веома честа, посебно на влажним местима у купатилима и кухињама, али и на собним зидовима где је лоше проветравање и где се ствара кондензација. Ово није само ружна појава већ може бити веома штетна за здравље.

Страни медији извештавају да постоји могућност да је буђа узрок смрти човека који је становао у влажном стану. Налази обдукције показали су занимљиве резултате.

Лук Брукс који је у тренутку смрти имао 27 година добио је симптоме прехладе некон што се са својом мајком уселио у изнајмљен стан у лошијој четврти Манчестера. Сматрајући да није ништа озбиљно у питању, није се јавио одмах лекарима, а након недељу дана стање је почело да му се погоршава.

"The Сун" извештава да је након само неколико дана од погоршања стања преминуо у својој спаваћој соби у октобру прошле године.

Његова мајка Патриша је за медије тада изјавила да су имали великих проблема са влагом и да су се жалили станодавацу, али он им је говорио да нема средстава да поправи покварени бојлер и радијаторе у стану.

Након обдукције патолог Абдул Гањифроквала известио је да је Луке умро од акутног респираторног дистрес синдрома.

Он је навео да је стање узроковано аспергилусном пнеумонијом. Наиме, (aspergillus) буђ је пронађена у Луковим плућима.

Упитан да ли је то одиграло улогу у Луковој смрти, рекао је: - Мислим да јесте, да.

Акутни респираторни дистрес синдром (АРДС), синдром акутног плућног едема код одраслих особа клинички је синдром акутне респираторне инсуфицијенције, који настаје услед оштећења паренхима плућа. Манифестује се обостраним плућним инфилтратом, тешком и рефрактернеом хипоксемијим и диспнејом, због редукције плућне комплијансе.

До настанка АРДС доводе различита обољења и стања, означени као фактори ризика или предиспонирајући фактори: дифузне плућне инфекције (вирусне, бактеријске, гљивичне), аспирација (желудачни садржај, вода у току дављења), инхалација токсичних гасова и иританаса (хлор, азот диоксид, дим цигарете, озон, висока концентрација кисеоника), наркотици (хероин, метадон, морфин), лекови (нитрофурантоин, блеомицин), имунолошки (Гоодпастуреов синдром, системски еритемски лупус), мултипле трауме, системске реакције на процес ван плућа (сепса, хеморагични панкретатитис, емболија амнионском течношћу, масна емболија), посткардиопулмонални bypass, шок, масивне опекотине, масивне трансфузије). Најчешћи узрочник је сепса, затим мултипле трауме и пнеумоније.

Међутим, стручњак за гљивице, професор Малколм Ричардсон, рекао је да су његови тестови открили "мало доказа" о плесни у кући.

Истрага о узроку смрти још није завршена.

Опасности од буђи

Доказано је да буђ може да изазове велике проблеме с дисањем, чак и астму, разне поремећаје на кожи, алергије, као и проблеме са синусима.

Најчешће тегобе су микозе, односно тровања микотоксинима и алергије изазване микоалергенима. Хронично удисање малих количина ових отрова може слаби имунолошки систем и изазива различита обољења слична грипу. Најчешће алергијске реакције изазване удисањем спора буђи се манифестују кроз кожне осипе, свраб, упале везивног ткива или алергијском кијавицом.

Најугроженије су старе особе и деца.

Иначе, буђ може да расте на скоро свакој површини где прашина, прљавштина или органска материја може да се акумулира. То укључује скоро све подлоге: дрво и папир, материјале, стакло, па чак и челик. Истина је да присуство органских материја није од значаја за формирање буђи, колико је то присуство влаге и влажности ваздуха.

Кондезовање воде доводи до разних проблема, од којих је само један развој буђи. Споре буђи су увек присутне у ваздуху, а једина ефикасна стратегија за контролу буђи јесте контрола влаге у затвореним просторијама.

Буђ се обично примети по сивим и црним наслагама на фугама, у угловима или на зидовима. То су гљивице које се стварају због велике влаге, а шире се порама. Зато, када се једном појаве и на малом простору, врло вероватно ће се веома брзо проширити и створити веће колоније.

Према подацима научних истраживања познато је више од 100 000 врста буђи и гљивица од којих се неколико стотина појављује у стамбеним просторијама. Ми их примећујемо у нашем стану тек тада кад оне мењају боју, јер им се промене животни услови у којима се развијају.

Гљивице и буђ појављују се у разним бојама: зеленој, црној, сивој, црвеној па и жутој. Током свог развијања оне стварају семе (зависно од врсте стварају споре или кониде) које је тако ситно да се не може видети голим оком.

Ове се споре у ваздуху могу појавити у милионским количинама и на тај се начин преносе. Заједно с топлотом, влагом и подлогом где узимају храну оне стварају нова "гнезда" која онда производе милионе нових спора.

Зато је потребно што пре решити се неугодне буђи или је барем свести на најмању могућу меру.