"NAJOPASNIJA JE OVA HRANA" Srpski onkolog o tri faktora koja su dovela do eksplozije RAKA KOD MLADIH, uputio upozorenje svima

Poslednjih godina u svetu je zabeležen porast broja obolelih od raka među mladima, pacijenti često imaju manje od 45 godina, a lekari upozoravaju je jedan od glavnih razloga nezdrava ishrana i ultra prerađena hrana koju često konzumiramo.

I u Srbiji postoji ovaj trend porasta broja obolelih od svih vrsta kancera među veoma mladom populacijom, što je ranije za "Blic" potvrdio onkolog profesor dr Vladimir Kovčin.

"Najopasnija je hrana koja deluje sveže"

Kovčin je sada za "Blic" rekao da velika opasnost od karcinoma vreba iz ultra prerađene hrane koja deluje sveže, a ima dug vek trajanja.

- Najopasnija je hrana koja deluje sveže, a trajna je. Peciva koja su vakumirana i traju mesecima, kao i grickalice, mogu sadržati štetne konzervanse. Bilo koja hrana koja bi se normalno pokvarila za 2-3 dana ako ne bi imala konzervans, a traje i po nekoliko meseci može biti opasna - ističe Kovčin.

Kako objašnjava, opasno je što deca i mladi gotovo svakodnevno konzumiraju ultra prerađenu hranu što povećava rizik od razvoja različitih karcinoma.

- Sve ono što je napravljeno da bude dugotrajno obično sadrži aditive koji mogu biti štetni. Nastanak karcinoma zavisi od kumulacija štetnih faktora iz ovih namirnica i to povećava rizik od bolesti. Deca već u osnovnoj školi počinju da jedu brzu hranu i konzervirane proizvode, jer roditelji nemaju vremena da im svakodnevno pripremaju svežu hranu koja je sa pijace i spremljena tog dana. Proizvodi koji se prodaju deci u kioscima i prodavnicama su dugotrajni, često sadrže konzervanse, a taloženje tih štetnih hemikalija koje služe da održe hranu duže može dovesti do razvoja ne samo karcinoma, već i drugih digestivnih bolesti - ističe stručnjak.

Zašto je ultra prerađena hrana loša za ljude

Ultra prerađeni proizvodi često sadrže visoke nivoe zasićenih masti, soli i šećera, a kada ih konzumiramo, ostavljamo manje prostora u ishrani za nutritivne namirnice. Takođe, aditivi u ovim proizvodima mogu biti odgovorni za negativne zdravstvene efekte jer proces obrade hrane na ovaj način može uticati na način na koji naše telo reaguje na nju.

On je ranije za "Blic" naveo da od tako tretirane hrane najčešće dolazi do raka u digestivnom traktu, poput:

raka jednjaka
pankreasa
jetre
creva

Na ovom linku možete pogledati interaktivnu mapu malignih oboljenja u Srbiji.

Ambalaža kao dodatni rizik

Pored samih namirnica, ambalaža u kojoj se one čuvaju može biti dodatni rizik po zdravlje.
- Plastična ambalaža može biti štetna, posebno supstance kojima se oblažu posude od stiropora da ne bi upijale masnoće i tečnosti. Te hemikalije mogu biti kancerogene. Puno je stvari koje mogu da imaju u sebi materije koje mogu da dovedu do razvoja karcinoma - upozorava Kovčin.

Zašto je ultra prerađena hrana loša za ljude

Ultra prerađeni proizvodi često sadrže visoke nivoe zasićenih masti, soli i šećera, a kada ih konzumiramo, ostavljamo manje prostora u ishrani za nutritivne namirnice. Takođe, aditivi u ovim proizvodima mogu biti odgovorni za negativne zdravstvene efekte jer proces obrade hrane na ovaj način može uticati na način na koji naše telo reaguje na nju.

Potreba za organskom hranom i detoksikacijom

Iako je organska hrana često skuplja, periodične dijete za detoksikaciju organizma mogu pomoći organizmu da se iščisti.

Nutricionisti koji se celog života bave ishranom mogu da izrade dijeta za čišćenje organizma 

- Moguće je da nutricionisti koji se celog života bave ishranom mogu pomoći u izradi dijeta za čišćenje organizma. Oni bi trebalo da mogu za pojedinca da naprave neku dijetu za čišćenje organizma na osnovu laboratorijskih analiza, navika. Tu je potrebna dosta skuplja hrana, jer organska hrana, poljoprivredni proizvodi koji nisu tretirani pesticidima i insekticidima, poput onih koje kupujemo, ima veću cenu. Povremene dijete za detoksikaciju jednom ili dva puta godišnje su korisne. Ne kažem da će to sprečiti nastanak karcinoma, ali smanjuje rizik sigurno - navodi on za "Blic".

Saveti za kupovinu hrane, i kada kod lekara

Kada kupujemo upakovanu i konzerviranu hranu u prodavnicama onkolog navodi da na deklaraciji možemo da proverimo se sve tu nalazi, ali da prvenstveno izbegavamo hranu sa dugim rokom trajanja.

- Kada kupujete hranu, obratite pažnju na deklaracije. Postoji spisak štetnih emulgatora koji se dodaju, čak su neki od njih zabranjeni u Evropskoj uniji. Obično to na deklaraciji piše jako sitnim slovima. U principu izbegavajte proizvode sa dugim rokom trajanja ako nisu zamrznuti ili obrađeni na drugi način ili ih konzumirati što ređe i u manjoj količini - savetuje on.

Napominje da suzdržavanje od štetnih namirnica i obazriva selekcija hrane može značajno doprineti očuvanju zdravlja i smanjenju rizika od karcinoma.

- Važno je da svi, a posebno roditelji, budu svesni koliko je bitno obraćati pažnju na ishranu i izbor adekvatnih i zdravih namirnica. Svaka hrana može biti i lek i otrov, a sve zavisi od količine. Ne možemo deci apsolutno sve zabraniti, ali treba obratiti pažnju na umerenost, posebno kada znamo da neka hrana može biti štetna - naglašava on.

Takođe apeluje da građani koji imaju neke neuobičajene zdravstvene tegobe poput dijareje, bola u stomaku, kašlja koju ne prestaju ni nakon korišćenja propisane terapije, traju duže od 10 do 15 dana, urade dodatne analize.

Tri faktora u našem okruženju najčešći izazivači raka

Prof. dr Kovčin objašnjava da je nažalost veoma teško pronaći objašnjenje za porast obolelih od raka u Srbiji. Ipak, navodi da su jedan od ključnih razloga okruženje u kom danas živimo - kakav vazduh udišemo, kakvu vodu pijemo i kakvu hranu jedemo.

- Stariji sugrađani poput naših baka i deka, živeli su u drugačijem vremenu kada okolina nije bila toliko zagađena. Bilo je manje hemije u hrani, vodi i vazduhu - objasnio je on ranije za "Blic".

Kada je u pitanju nasledni faktor, prof. dr Kovčin naveo je da o njemu ne možemo govoriti kao primarnom, jer na primer, kod raka debelog creva nasledni faktor može biti izazivač u 5 do 7 procenata.

- Osnova je u velikom zagađenju koje je oko nas i toj kumulaciji s kojom smo u kontaktu svaki dan. Kada dođe do kritične količine razvija se karcinom. Naravno jedan od bitnih faktora je i stres koji remeti imunitet, a imunitet je zadužen za ubijanje malignih ćelija, ali kada je oslabljen one uspevaju da izbegnu imunološki razvoj - upozorio je on ranije za "Blic".

Srbija Danas/Blic, Nikola Todorović/Prenela J.Š.