Ukoliko se ORASI i JABUKE UBUĐAJU odmah ih bacite, ali ove NAMIRNICE možete jeste čak i ako imaju PLESNI po SEBI - Ali pod 1 USLOVOM!
Specijalista za bezbednost hrane, dr Ričard Fuks sa Univerziteta u Griniču, ističe koje vrste buđi u hrani su opasne. Buđavi orasi, žitarice i jabuke mogu sadržavati štetni toksin aflatoksin, proizveden od strane plesni Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus. Svetska zdravstvena organizacija upozorava na ozbiljne zdravstvene probleme koje aflatoksin može izazvati, uključujući oštećenje jetre i povećan rizik od raka jetre. Dr Fuks savetuje da se izbegava konzumiranje buđave hrane, posebno oraha, žitarica i jabuka. Ipak, tvrdi sir i čvrsta hrana mogu se jesti ako su prisutne manje količine buđi, a preporučuje se odsecanje oko 2,5 cm hrane oko i ispod buđi.
Specijalista za bezbednost hrane izjavio je da se neka hrana i dalje može konzumirati čak i ako na njoj nađete tragove buđi.
Dr Ričard Fuks sa Univerziteta u Griniču otkrio je koja buđava hrana je bezbedna za jelo, a koju treba odbaciti u korpu za otpad bez razmišljanja. Prema dr Fuksu, buđavi orasi, žitarice i jabuke mogu biti opasni i ne preporučuje se njihova konzumacija. Dve vrste plesni, Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus, mogu se naći u ovoj hrani i proizvesti štetni toksin po imenu aflatoksin.
Potopila je STOPALA u smesu sa vodom i tri sastojka koja PODSTIČU CIRKULACIJU - Rešava problem neprokrvljenosti
Evo zašto nam se javljaju tamne, oštre DLAKE NA BRADI - Ako ih prate i ovi simptomi odmah se javite LEKARU
Svetska zdravstvena organizacija upozorava da ovaj toksin može izazvati različite zdravstvene probleme, od akutnog trovanja do dugotrajnih efekata poput imunodeficijencije i raka. Velike količine aflatoksina mogu biti opasne po život, obično uzrokujući oštećenje jetre i povećavajući rizik od raka jetre kod ljudi, kaže Svetska zdravstvena organizacija.
Druga štetna supstanca, patulin, može rasti na trulim jabukama i izazvati mučninu, gastrointestinalne smetnje i povraćanje.
Međutim, nije svaka buđ ovako opasna, ali ako se pojede, i dalje može izazvati nelagodnost. Dr Fuks je upozorio da buđ koja je vidljiva na površini hrane nije celokupna kontaminacija buđi.
- Plesni proizvode mikroskopske strukture nalik na niti koje se nazivaju hife, a koje se mogu širiti u hranu. Stoga, ono što je vidljivo na površini možda nije potpuna količina kontaminacije buđi.
Ovo je često problem kod mekše hrane, gde plesni lakše prodiru na površinu. Hleb, bobice, džem i meki sir su namirnice koje podstiču buđ da prodre dublje.
Tvrdi sir i čvrsta hrana se mogu konzumirati ako je prisutna buđ, potvrdio je dr Fuks. On je savetovao: - Tvrda, gusta hrana poput tvrdih sireva ili čvrstog voća i povrća otpornija je na prodiranje buđi, pa se zahvaćeni deo može iseći, a ostatak konzumirati.
Dr Fuks preporučuje ljudima da odseku oko 2,5 cm hrane oko i ispod buđi. Hrana poput plavog sira, gde se buđ koristi za pravljenje proizvoda, bezbedna je za konzumiranje u takvom stanju.
Agencija za standard hrane upozorava da se ne jede hrana koja je očigledno trula ili plesniva. "To je zbog potencijalnih rizika od buđi", navodi se na njihovoj veb stranici. "Ovaj savet je posebno važan za osobe iz osetljivih grupa, uključujući decu, trudnice, osobe starije od 65 godina i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom. Iako bi moguće bilo ukloniti buđ i veliki deo okolnog proizvoda kako bi se eliminisali nevidljivi toksini, nema garancije da bi to sve uklonilo".
