KAO DA STE BILI U TERETANI: Uz ove AKTIVNOSTI aktiviraćete sve mišiće, ali BEZ MUKE i napora! UŽIVAĆETE!
Iznenadićete se!
Kad se pomene fizička aktivnost, mnogi to izjednačavaju sa napornim vežbama u teretani ili znojem koji se sliva niz lice za vreme jutarnjeg džoginga. Istraživanja u svetu su, međutim, pokazala da se u ovu kategoriju mogu svrstati i svi oni pokreti i radnje koje ljudi svakodnevno izvode i ne razmišljajući o njima, obavljajući razne kućne i druge poslove. Penjanje uz stepenice, čišćenje snega ili lišća u dvorištu, usisavanje stana, bavljenje kućnim ljubimcima, pa čak i posmatranje ptica.
Amerikanci, koji imaju običaj da svemu daju neku pravnu ili barem zvaničnu formu, u novim medicinskim protokolima za fizičku aktivnost, usvojenim krajem prošle godine, i dalje nedeljno preporučuju 75 minuta energičnog vežbanja ili 150 minuta umerenog aerobika, plus dva puta nedeljno vežbe za jačanje mišića kao što su joga ili dizanje tereta. Ipak, sada je uvedena i preporuka opšteg tipa: „Manje sedite, više se krećite!”
NE TREBA VAM LEKAR: Ovaj ČAJ je moćan u borbi protiv DIJABETESA! Sigurno ga imate u kuhinji!
Pokazalo se da je dosad svega 23 odsto žitelja SAD uvažavalo ove smernice, a četvrtina provodi više od osam sati dnevno sedeći ispred televizora ili kompjutera. Zato sada, umesto da ih teraju da trče i skaču kako bi očuvali zdravlje, preporučuju da makar uzmu metlu (ili usisivač) u ruke i počiste stan.
Odmah se pokazalo da je većina ljudi spremnija da se više i češće posveti takvim stvarima, menjajući neke svoje ustaljene navike, nego da odlazi redovno na treninge. Naročito kad su u pitanju starije osobe. Jedna studija o „ženama u zrelim godinama”, objavljena lane u Žurnalu američkog Udruženja za gerijatriju, ukazuje da svakih 30 minuta „lakih kućnih poslova” za 12 odsto smanjuje rizik od preuranjene smrti kao posledice pasivnog načina života, dok je druga studija, sprovedena među starijim muškarcima, utvrdila da najobičnija šetnja ili rad u bašti kod njih taj rizik smanjuje za čak 17 odsto!
Promena navika
Možda je upravo poruka da se „svaki pokret računa” ono što će pokrenuti ljude da budu aktivniji bez korenitih promena ustaljenih navika – dovoljno je da ih malo koriguju, smatra dr Džek Raglin, profesor kineziterapije u Blumingtonskoj školi javnog zdravlja Univerziteta Indijana.
On je tim povodom rekao:
- Industrija fitnesa se trudi da usmeri svoje potencijalne klijente ka teretanama, sportskim centrima i drugim prostorima sa sličnom namenom, ali mnogima, a naročito starijim osobama i onima sa viškom kilograma, ovakva mesta nisu prihvatljiva. Oni bi radije da sami odrede kad, gde i kako će vežbati.
Svima onima koji kukaju što stoje u prepunim autobusima i tramvajima javnog gradskog prevoza (ili moraju peške deo puta kad se oni pokvare, odnosno zaustave zbog nepredviđenih okolnosti) lekari poručuju da i u ovom zlu ima zrnca dobra, a to je – sve ove aktivnosti, koje se stručno nazivaju „termogeneza”, doprinose boljoj fizičkoj kondiciji i topljenju viška kilograma, a samim tim i zdravijem i dužem životu.
Kretanje kao način života
- Važno je da shvatimo razliku između planiranih fizičkih vežbi i naprosto aktivnog načina života. Težište uglavnom stavljamo na ovo prvo, ali mnogo je bolje da se ponašamo u skladu sa motom da se svaki pokret računa, to jest da jednostavno držimo svoje telo stalno u pokretu, bilo da je reč o napornim treninzima, rekreaciji sa prijateljima, šetnjama sa kućnim ljubimcem, igri s decom i unucima ili naprosto pešačenju s jednog mesta na drugo”, primećuje Žak Krokford, sertifikovani lični trener Američkog saveta za vežbe.
- Naravno”, dodaje: „namenski treninzi i teretane će nas brže dovesti do cilja, ako želimo da budemo u dobroj formi i bez naslaga sala, pogotovo kad su u pitanju zdrave, mlađe osobe. Pa ipak, čak i ako se ne držite onih preporučenih 75 minuta energičnog vežbanja svake nedelje (odnosno dvostruko više umerenog) niti redovno upražnjavate jogu, pilates, zumbu, plivanje, tenis, fudbal, kardio-vežbe, dizanje tegova ili nešto slično – nema razloga za brigu sve dok više vremene provodite u pokretu nego sedeći.
U prilog ovakvom stavu, dr Majkl Lamonte, profesor epidemiologije i ekološkog zdravlja na Univerzitetu u Bafalu i jedan od autora nedavno objavljene studije o uticaju fizičke aktivnosti na dobrobit i dugovečnost ljudi, ističe da „trčkaranje po gradu, čišćenje po kući, rad u bašti i svi drugi slični poslovi koji zahtevaju kretanje” jednako doprinose zdravlju kao i sport i vežbanje.
Vreme je da se prisetimo starih vremena, kad je stalno kretanje bilo način života, smatra dr Lamonte.
Šest saveta
1. RADITE PO KUĆI
Kuvanje, čišćenje, pranje, usisavanje, peglanje.... Možda vam se čine kao traćenje vremena, ali svaki od ovih poslova koristi vašem telu!
2. IDITE PEŠICE
Najzdraviji način da stignete s jednog mesta na drugo jeste – pešačenje, ali ako ste vremenski ograničeni, onda se potrudite da barem deo puta pređete „na nogama”, bilo da izađete iz prevoza stanicu, dve ranije, bilo da parkirate auto malo dalje.
3. PLEŠITE
Ples pokreće mišiće celog tela, sagori i do 300 kalorija na svakih posla sata, a – osim užitka koji donosi – doprinosi i očuvanju bistre glave u starosti, pokazuju istraživanja.
4. ISTRAŽUJTE PRIRODU
Baštovanstvo, izleti u prirodi, planinarenje, pa čak i pecanje ili posmatranje ptica (koje, kako je poznato, mesto ne drži) sjajan su način da se krećete i obogatite svoje iskustvo.
5. BAKALUK U RUKE
Ne morate ići u teretanu i dizati tegove da biste ojačali mišiće, dovoljno je da u rukama ponesete bakaluk koji ste kupili u radnji. Isti je efekat kad prebacujete boce s vodom, mlekom ili sokovima iz kolica u prtljažnik automobila, pa onda odlažete u frižider ili kuhinjski ormarić.
6. ZABORAVITE NA AUTOMOBIL
Nekoliko sati dnevno provedete za volanom, vozeći se do posla i sa posla, uveče do prijatelja, na utakmicu ili koncert, vikendom do supermarketa... Zaboravite na automobil! Zamenite ga biciklom, motociklom i, kad god je moguće – sopstvenim nogama.
