КАО ДА СТЕ БИЛИ У ТЕРЕТАНИ: Уз ове АКТИВНОСТИ активираћете све мишиће, али БЕЗ МУКЕ и напора! УЖИВАЋЕТЕ!
Изненадићете се!
Кад се помене физичка активност, многи то изједначавају са напорним вежбама у теретани или знојем који се слива низ лице за време јутарњег џогинга. Истраживања у свету су, међутим, показала да се у ову категорију могу сврстати и сви они покрети и радње које људи свакодневно изводе и не размишљајући о њима, обављајући разне кућне и друге послове. Пењање уз степенице, чишћење снега или лишћа у дворишту, усисавање стана, бављење кућним љубимцима, па чак и посматрање птица.
Американци, који имају обичај да свему дају неку правну или барем званичну форму, у новим медицинским протоколима за физичку активност, усвојеним крајем прошле године, и даље недељно препоручују 75 минута енергичног вежбања или 150 минута умереног аеробика, плус два пута недељно вежбе за јачање мишића као што су јога или дизање терета. Ипак, сада је уведена и препорука општег типа: „Мање седите, више се крећите!”
НЕ ТРЕБА ВАМ ЛЕКАР: Овај ЧАЈ је моћан у борби против ДИЈАБЕТЕСА! Сигурно га имате у кухињи!
Показало се да је досад свега 23 одсто житеља САД уважавало ове смернице, а четвртина проводи више од осам сати дневно седећи испред телевизора или компјутера. Зато сада, уместо да их терају да трче и скачу како би очували здравље, препоручују да макар узму метлу (или усисивач) у руке и почисте стан.
Одмах се показало да је већина људи спремнија да се више и чешће посвети таквим стварима, мењајући неке своје устаљене навике, него да одлази редовно на тренинге. Нарочито кад су у питању старије особе. Једна студија о „женама у зрелим годинама”, објављена лане у Журналу америчког Удружења за геријатрију, указује да сваких 30 минута „лаких кућних послова” за 12 одсто смањује ризик од преурањене смрти као последице пасивног начина живота, док је друга студија, спроведена међу старијим мушкарцима, утврдила да најобичнија шетња или рад у башти код њих тај ризик смањује за чак 17 одсто!
Промена навика
Можда је управо порука да се „сваки покрет рачуна” оно што ће покренути људе да буду активнији без коренитих промена устаљених навика – довољно је да их мало коригују, сматра др Џек Раглин, професор кинезитерапије у Блумингтонској школи јавног здравља Универзитета Индијана.
Он је тим поводом рекао:
- Индустрија фитнеса се труди да усмери своје потенцијалне клијенте ка теретанама, спортским центрима и другим просторима са сличном наменом, али многима, а нарочито старијим особама и онима са вишком килограма, оваква места нису прихватљива. Они би радије да сами одреде кад, где и како ће вежбати.
Свима онима који кукају што стоје у препуним аутобусима и трамвајима јавног градског превоза (или морају пешке део пута кад се они покваре, односно зауставе због непредвиђених околности) лекари поручују да и у овом злу има зрнца добра, а то је – све ове активности, које се стручно називају „термогенеза”, доприносе бољој физичкој кондицији и топљењу вишка килограма, а самим тим и здравијем и дужем животу.
Кретање као начин живота
- Важно је да схватимо разлику између планираних физичких вежби и напросто активног начина живота. Тежиште углавном стављамо на ово прво, али много је боље да се понашамо у складу са мотом да се сваки покрет рачуна, то јест да једноставно држимо своје тело стално у покрету, било да је реч о напорним тренинзима, рекреацији са пријатељима, шетњама са кућним љубимцем, игри с децом и унуцима или напросто пешачењу с једног места на друго”, примећује Жак Крокфорд, сертификовани лични тренер Америчког савета за вежбе.
- Наравно”, додаје: „наменски тренинзи и теретане ће нас брже довести до циља, ако желимо да будемо у доброј форми и без наслага сала, поготово кад су у питању здраве, млађе особе. Па ипак, чак и ако се не држите оних препоручених 75 минута енергичног вежбања сваке недеље (односно двоструко више умереног) нити редовно упражњавате јогу, пилатес, зумбу, пливање, тенис, фудбал, кардио-вежбе, дизање тегова или нешто слично – нема разлога за бригу све док више времене проводите у покрету него седећи.
У прилог оваквом ставу, др Мајкл Ламонте, професор епидемиологије и еколошког здравља на Универзитету у Бафалу и један од аутора недавно објављене студије о утицају физичке активности на добробит и дуговечност људи, истиче да „трчкарање по граду, чишћење по кући, рад у башти и сви други слични послови који захтевају кретање” једнако доприносе здрављу као и спорт и вежбање.
Време је да се присетимо старих времена, кад је стално кретање било начин живота, сматра др Ламонте.
Шест савета
1. РАДИТЕ ПО КУЋИ
Кување, чишћење, прање, усисавање, пеглање.... Можда вам се чине као траћење времена, али сваки од ових послова користи вашем телу!
2. ИДИТЕ ПЕШИЦЕ
Најздравији начин да стигнете с једног места на друго јесте – пешачење, али ако сте временски ограничени, онда се потрудите да барем део пута пређете „на ногама”, било да изађете из превоза станицу, две раније, било да паркирате ауто мало даље.
3. ПЛЕШИТЕ
Плес покреће мишиће целог тела, сагори и до 300 калорија на сваких посла сата, а – осим ужитка који доноси – доприноси и очувању бистре главе у старости, показују истраживања.
4. ИСТРАЖУЈТЕ ПРИРОДУ
Баштованство, излети у природи, планинарење, па чак и пецање или посматрање птица (које, како је познато, место не држи) сјајан су начин да се крећете и обогатите своје искуство.
5. БАКАЛУК У РУКЕ
Не морате ићи у теретану и дизати тегове да бисте ојачали мишиће, довољно је да у рукама понесете бакалук који сте купили у радњи. Исти је ефекат кад пребацујете боце с водом, млеком или соковима из колица у пртљажник аутомобила, па онда одлажете у фрижидер или кухињски ормарић.
6. ЗАБОРАВИТЕ НА АУТОМОБИЛ
Неколико сати дневно проведете за воланом, возећи се до посла и са посла, увече до пријатеља, на утакмицу или концерт, викендом до супермаркета... Заборавите на аутомобил! Замените га бициклом, мотоциклом и, кад год је могуће – сопственим ногама.
