OTVORENE RANE I LJUBIČASTI PLIKOVI PO CELOM TELU: Ispovest muškarca koji je imao majmunske boginje - Vrištao sam od bolova

Bio sam svestan činjenice da su majmunske boginje problem u nastajanju, ali sam takođe imao utisak da je broj slučajeva u gradu relativno mali. Ono što nisam razumeo je koliko je loš kapacitet testiranja: u tom momentu grad je mogao da obradi samo 10 testova dnevno, počeo je svoju ispovest Sebastijan.

1. jula počeo sam da se osećam veoma umorno, dobio sam visku temperaturu koju su pratili jeza i bolovi u mišićima, a limfni čvorovi su mi bili veoma otečeni, dodao je.

Kako je ispričao, prvo se testirao na koronu i da je bio negativan, te da je tek posle toga počeo da sumnja na majmunske boginje.

- Poslao sam poruku prijatelju - sedim i čekam da počne osip, rekao je.

Ja sam 39-godišnji muškarac iz Švedske, živim u Bruklinu i radim u oblasti filantropije. U protekloj deceniji moj rad je bio fokusiran pre svega na seksualno i reproduktivno zdravlje i prava, tako da sam izbijanje epidemije pratio od samog početka .Pokušao sam da se vakcinišem kada je u Njujorku 23. juna pokrenuta prva akcija vakcinacije. Ali kao i velika većina drugih Njujorčana koji su pokušali da zakažu svoj termin, nisam imao sreće, ispričao je Sebastijan kako to izgleda u gradu u kom živi.

Ističe da dva dana nakon što su počeli simptomi, osip se pojavio u vidu bolnih rana na anusu i rektumu. U početku je to bio osećaj svraba i peckanja.

Rečeno mi je da će biti blago, a ja sam potpuno zdrava osoba bez prethodnih zdravstvenih problema. Ali, nisam mogao ni da zamislim koliko će zapravo biti loše, dodaje.

Rekao je da se njegova lekarka složila da treba da se testira.

Imao sam sve simptome majmunskih boginja i na sreću niko nije preispitivao treba li da se testiram, kada sam otišao u hitnu službu. Želeo sam antivirusni lek koji se koristi za lečenje majmunskih boginja, ali je potrebno prvo dobiti pozitivan rezultat testa. Kući su me poslali sa drugim lekom. Nakon što sam stigao kući, osip je počeo da se širi i počeo sam da se osećam anksiozno, ispričao je.

Dobio sam lezije svuda, počele su da liče na ujede komaraca, pre nego što su nastali ljubičasti plikovi koji bi na kraju pukli, a potom bi se pojavila krasta pre nego što postane ožiljak. Imao sam ih na glavi, na licu, na rukama, nogama, stopalima, šakama, tripu, leđima, laktovima... Na vrhuncu sam imao preko 50 lezija, intezivne bolove i temperaturu od 39, 5 što je izazvalo napad panike. Ironično, jedino mesto gde nisam imao lezije bio je moj penis, dodao je.

Kako je rekao sledećeg dana je dobio test i bio je pozitivan na gonoreju, ali još nije bilo reči o majmunskim boginjama.

- Tada sam dobio koprivnjaču svuda po telu, od vrata nadole, ako i glavobolju, bolove u prstima i ramenima i čudan bol u potkolenici koji je postao takav da nisam mogao da ustanem. Noću bih se budio lud od bola i sve me je svrbelo od lezija i zbog koprivnjače, a ja sam samo sedeo u krevetu i češao se. Bio sam izolovan, usamljen i frustiran. Morao sam sebi da prepišem plan nege - rekao je.

- Moje anorektalne lezije, koje su već bile veoma bolne, pretvorile su se u otvorene rane. Bilo je apsolutno mučno, bukvlano bih vrištao na sav glas svaki put kada bih išao u toalet. Čak i je i kupanje bilo izuzetno bolno, dodao je.

Četiri dana nakon što je uradio test dobio je poziv i potvrdu da je pozitivan na majmunske boginje.

- Ipak, nisam dobio nikakve informacije osim toga. Počeo sam da zovem različite ljude kako bih proverio mogu li da dobijem pristup antivirusnim lekovima. Znao sam da je CDC izdao smernice o tome koje slučajeve treba razmotriti za lečenje, a to je uključivalo pacijente sa anorektalnim lezijama, lezijama u grlu i dermatološkim stanjima. Ali samo sam se vrteo u krug. Zvao sam hitnu pomoć, oni su me usmeravali na odeljenje zdravlja. Oni su mi rekli kako moj lekar opšte prakse mora da zatraži lečenje za mene, a lekar mi je rekao da može da preda slučaj Ministarstvu zdravlja, ali da oni odbijaju većinu slučajeva, prisetio se agonije kroz koju je prošao.

- Tada je grlo počelo da mi otiče, krajnici su mi bili prekriveni belim gnojem. Otišao sam u hitnu službu, gde je utvrđeno da imam bakterijski tonzilitis i gde sam dobio antibitike. Ali, kada sam ih upitao za antivirusne lekove, odbijen sam uz obrazloženje da ih dobijaju samo pacijenti u kritičnom stanju - rekao je Sebastijan.

Kaže da su ga naredne večeri konačno pozvali sa klinike u medicinskom centru Irving pri Univerzitetu Kolumbija.

- Tako sam postao jedan od retkih srećnika koji su bili pozvani na lečenje. Pošto lek nije detaljno testiran na ljudima, prolazi se prilično značajan proces i informisani pristanak pre nego što počne da se uzima. Proveo sam oko sat vremena na klinici i izašao iz nje sa dvonedeljnim zalihama antivirusnog leka. Laknulo mi je. Tablete moraju da se piju na svakih 12 sati, uz ishranu sa visokim sadržajem masti. Jedem puno slanine, a to je najbolja stvar u vezi sa ovim tretmanom. Lezije su počele da se suše veoma brzo i sada su mi ostale samo tri malene kraste. Tek u poslednjih nekoliko dana mogao sam da idem u kupatilo, a da ne osećam bolove, rekao je.

Kako kaže, još uvek je u izolaciji.

- Cela ova stvar izgleda kao veliki neuspeh koji nije smeo da se dogodi, posebno ne dva i po meseca nakon izbijanja. Ako je nekom poput mene, koji se tako dugo bavi seksualnim zdravljem, bilo teško da se snađe kada je reč o lečenju i nezi, ne mogu da zamislim kako je drugim ljudima. Poznajem nekoliko ljudi koji samo sede kod kuće u agoniji jer ne dobijaju podršku koja im je potrebna, zaključio je Sebastijan.

Prilično sam zabrinut da smo blizu tačke da će ovo biti još jedna endemska bolest, posebno među gej muškarcima, ako već nismo prešli tu tačku. Brinem se da će ovo ostati zauvek.