ОТВОРЕНЕ РАНЕ И ЉУБИЧАСТИ ПЛИКОВИ ПО ЦЕЛОМ ТЕЛУ: Исповест мушкарца који је имао мајмунске богиње - Вриштао сам од болова

Био сам свестан чињенице да су мајмунске богиње проблем у настајању, али сам такође имао утисак да је број случајева у граду релативно мали. Оно што нисам разумео је колико је лош капацитет тестирања: у том моменту град је могао да обради само 10 тестова дневно, почео је своју исповест Себастијан.

1. јула почео сам да се осећам веома уморно, добио сам виску температуру коју су пратили језа и болови у мишићима, а лимфни чворови су ми били веома отечени, додао је.

Како је испричао, прво се тестирао на корону и да је био негативан, те да је тек после тога почео да сумња на мајмунске богиње.

- Послао сам поруку пријатељу - седим и чекам да почне осип, рекао је.

Ја сам 39-годишњи мушкарац из Шведске, живим у Бруклину и радим у области филантропије. У протеклој деценији мој рад је био фокусиран пре свега на сексуално и репродуктивно здравље и права, тако да сам избијање епидемије пратио од самог почетка .Покушао сам да се вакцинишем када је у Њујорку 23. јуна покренута прва акција вакцинације. Али као и велика већина других Њујорчана који су покушали да закажу свој термин, нисам имао среће, испричао је Себастијан како то изгледа у граду у ком живи.

Истиче да два дана након што су почели симптоми, осип се појавио у виду болних рана на анусу и ректуму. У почетку је то био осећај свраба и пецкања.

Речено ми је да ће бити благо, а ја сам потпуно здрава особа без претходних здравствених проблема. Али, нисам могао ни да замислим колико ће заправо бити лоше, додаје.

Рекао је да се његова лекарка сложила да треба да се тестира.

Имао сам све симптоме мајмунских богиња и на срећу нико није преиспитивао треба ли да се тестирам, када сам отишао у хитну службу. Желео сам антивирусни лек који се користи за лечење мајмунских богиња, али је потребно прво добити позитиван резултат теста. Кући су ме послали са другим леком. Након што сам стигао кући, осип је почео да се шири и почео сам да се осећам анксиозно, испричао је.

Добио сам лезије свуда, почеле су да личе на уједе комараца, пре него што су настали љубичасти пликови који би на крају пукли, а потом би се појавила краста пре него што постане ожиљак. Имао сам их на глави, на лицу, на рукама, ногама, стопалима, шакама, трипу, леђима, лактовима... На врхунцу сам имао преко 50 лезија, интезивне болове и температуру од 39, 5 што је изазвало напад панике. Иронично, једино место где нисам имао лезије био је мој пенис, додао је.

Како је рекао следећег дана је добио тест и био је позитиван на гонореју, али још није било речи о мајмунским богињама.

- Тада сам добио копривњачу свуда по телу, од врата надоле, ако и главобољу, болове у прстима и раменима и чудан бол у потколеници који је постао такав да нисам могао да устанем. Ноћу бих се будио луд од бола и све ме је сврбело од лезија и због копривњаче, а ја сам само седео у кревету и чешао се. Био сам изолован, усамљен и фрустиран. Морао сам себи да препишем план неге - рекао је.

- Моје аноректалне лезије, које су већ биле веома болне, претвориле су се у отворене ране. Било је апсолутно мучно, буквлано бих вриштао на сав глас сваки пут када бих ишао у тоалет. Чак и је и купање било изузетно болно, додао је.

Четири дана након што је урадио тест добио је позив и потврду да је позитиван на мајмунске богиње.

- Ипак, нисам добио никакве информације осим тога. Почео сам да зовем различите људе како бих проверио могу ли да добијем приступ антивирусним лековима. Знао сам да је ЦДЦ издао смернице о томе које случајеве треба размотрити за лечење, а то је укључивало пацијенте са аноректалним лезијама, лезијама у грлу и дерматолошким стањима. Али само сам се вртео у круг. Звао сам хитну помоћ, они су ме усмеравали на одељење здравља. Они су ми рекли како мој лекар опште праксе мора да затражи лечење за мене, а лекар ми је рекао да може да преда случај Министарству здравља, али да они одбијају већину случајева, присетио се агоније кроз коју је прошао.

- Тада је грло почело да ми отиче, крајници су ми били прекривени белим гнојем. Отишао сам у хитну службу, где је утврђено да имам бактеријски тонзилитис и где сам добио антибитике. Али, када сам их упитао за антивирусне лекове, одбијен сам уз образложење да их добијају само пацијенти у критичном стању - рекао је Себастијан.

Каже да су га наредне вечери коначно позвали са клинике у медицинском центру Ирвинг при Универзитету Колумбија.

- Тако сам постао један од ретких срећника који су били позвани на лечење. Пошто лек није детаљно тестиран на људима, пролази се прилично значајан процес и информисани пристанак пре него што почне да се узима. Провео сам око сат времена на клиници и изашао из ње са двонедељним залихама антивирусног лека. Лакнуло ми је. Таблете морају да се пију на сваких 12 сати, уз исхрану са високим садржајем масти. Једем пуно сланине, а то је најбоља ствар у вези са овим третманом. Лезије су почеле да се суше веома брзо и сада су ми остале само три малене красте. Тек у последњих неколико дана могао сам да идем у купатило, а да не осећам болове, рекао је.

Како каже, још увек је у изолацији.

- Цела ова ствар изгледа као велики неуспех који није смео да се догоди, посебно не два и по месеца након избијања. Ако је неком попут мене, који се тако дуго бави сексуалним здрављем, било тешко да се снађе када је реч о лечењу и нези, не могу да замислим како је другим људима. Познајем неколико људи који само седе код куће у агонији јер не добијају подршку која им је потребна, закључио је Себастијан.

Прилично сам забринут да смо близу тачке да ће ово бити још једна ендемска болест, посебно међу геј мушкарцима, ако већ нисмо прешли ту тачку. Бринем се да ће ово остати заувек.