Postkovid sindrom razara vaš organizam: Poznati srpski stručnjak otkriva SPISAK BOLESTI posle kovida
O najčešćim posledicama koje kovid ostavlja na organizam, pričao je za Blic prof. dr Branislavom Milovanovićem, šefom Neurokardiološke laboratorije KBC „Bežanijska kosa“ i predsednikom Udruženja za neurokardiologiju Srbije.
Korona je sistemska bolest i mesecima nakon što je neko preleži može ostaviti posledice na pluća, srce, štitnu žleždu, nervni sistem. Sve to ranije zdravog čoveka može odvesti u invaliditet, a oporavak traje dugo.
O najčešćim posledicama koje kovid ostavlja na organizam, pričao je za Blic prof. dr Branislavom Milovanovićem, šefom Neurokardiološke laboratorije KBC „Bežanijska kosa“ i predsednikom Udruženja za neurokardiologiju Srbije.
– Nemačko istraživanje pokazuje da kovid u visokom procentu ostavlja promene na srčanom mišiću. Čak 10 do 20 odsto takvih pacijenata će imati ozbiljne posledice za ceo život. Ima i onih pacijenata kojima su ošetećeni i receptori za regulaciju krvnog pritiska. Sve su to novi kardiovaskularni pacijenti – objašnjava dr Milovanović.
Kako navodi, i nakon šest meseci od preležanog kovida neki pacijenti mogu osećati hroničan umor i imati postkovid sindrom.
Oštećuje pluća, srce, štitnu, nervni sistem
– Korona ne ugrožava samo pluća, ona je sistemska bolest i mesecima nakon što je neko preleži može ostaviti posledice i na srce, štitnu žleždu, nervni sistem… Sve to može bukvalno odvesti u invaliditet – upozorava dr Milovanović.
On kaže da postkovid sindrom još nije zvanično dobio svoju šifru, ali od 1969. postoji oznaka koju je Svetska zdravstvena organizacija dala za postvirusni sindrom umora „G-93.3“, pa većina naučnika smatra da je to isti sindrom i ista bolest.
– Javljaju se i problemi sa pamćenjem, neurološki problemi poput mravinjanja, drhtanja i utrnulosti ruke ili noge. Pacijenti se bore i sa anksioznošću i napadima panike. Mogu da se jave i prolemi sa digestivnim traktom – poput zatvora i proliva. Nekima se dijagnostikuju hašimoto, policistični jajnici, insulinska rezistencija... Hronično povišena telesna temperatura takođe može biti posledica ovog sindroma, a tu su i promene na koži i alergije. Podugačak je spisak mogućih zdravstvenih tegoba.
Hroničan umor – najveći problem
Ono što je najproblematičnije, ističe naš sagovornik, jeste osećaj nesavladivog umora koji se obično javlja kod mlađih ljudi. Doktor objašnjava da je karakterističan potpuni gubitak energije, što se odražava na radnu sposobnost.
- Recimo, vi se naspavate, odete na posao i posle dva, tri sata više ne možete da radite jer nemate više energije. Kada uradite dijagnostiku ne nađe se ništa specijalno. U osnovi je ovde utvrđeno da su oštećene mitohondrije – organele koje proizvode energiju. U svetu se sada formiraju instituti koji se bave ovom problematikom.
Kada je reč o simptomu hroničnog umora, bez vidljivih posledica po organe, nije lako dijagnostikovati problem. Pošto dijagnostika ne pokazuje ništa specifično, ti pacijenti su često žrtve nerazumevanja na poslu i u porodici.
- Glavne promene su zapravo na autonomnom nervnom sistemu, koji je, zapravo, softver našeg organizma.
Oporavak dugo traje
Terapija i lečenje su vrlo kompleksni, od vitamina do lekova za obnavaljne mitohondrija. Zato posle preležanog kovida treba imati na umu da priča nije završena, već da je put do oporavka dug.
– To je složen, multidisciplinaran proces. Potrebno je intenzivno nastaviti sa uzimanjem antioksidanasa i pratiti stanje zdravlja narednih šest meseci kako ne bi ušli u sindrom hroničnog umora. Prema dosadašnjim iskustvima, uz multidisciplinarni pristup, kod obolelih od sindroma hroničnog umora je potrebno najmanje sedam meseci do dve godine da se povrati normalno funkcionisanje organizma.
I deca i adolescenti osećaju posledice kovida
I kod dece i adolescenata može da se javi produženi kovid, a ogleda se u kognitivnim, fizičkim i mentalnim simptomima.
– Pod kognitivnim simptomima misli se, pre svega, na usporeno razmišljanje, od fizičkih simptoma najizraženiji je umor, dok se mentalni simptomi ispoljavaju kao zaboravnost i nedovoljna koncentracija - objašnjava dr Spomenka Kovačević, pedijatar-pulmolog.
Ovo su, kaže naša sagovornica, pokazala istraživanja koja su rađena u Velikoj Britaniji, ali i kod nas roditelji najčešće spominju umor kao posledicu preležane kovid infekcije koji nekada traje i do pet nedelja.
Prema podacima Evropske unije, svaki deseti pacijent koji je imao koronu ulazi i u stanje postkovid sindroma. Kako u Srbiji ima više od milion zvanično registrovanih slučajeva zaraze koronom, to bi značilo da će, prema aktuelnim brojkama, oko 100.000 građana imati određene zdravstvene postkovid posledice.
