Постковид синдром разара ваш организам: Познати српски стручњак открива СПИСАК БОЛЕСТИ после ковида

Корона је системска болест и месецима након што је неко прележи може оставити последице на плућа, срце, штитну жлежду, нервни систем. Све то раније здравог човека може одвести у инвалидитет, а опоравак траје дуго.

О најчешћим последицама које ковид оставља на организам, причао је за Блиц проф. др Браниславом Миловановићем, шефом Неурокардиолошке лабораторије КБЦ „Бежанијска коса“ и председником Удружења за неурокардиологију Србије.

– Немачко истраживање показује да ковид у високом проценту оставља промене на срчаном мишићу. Чак 10 до 20 одсто таквих пацијената ће имати озбиљне последице за цео живот. Има и оних пацијената којима су ошетећени и рецептори за регулацију крвног притиска. Све су то нови кардиоваскуларни пацијенти – објашњава др Миловановић.

Како наводи, и након шест месеци од прележаног ковида неки пацијенти могу осећати хроничан умор и имати постковид синдром.

Оштећује плућа, срце, штитну, нервни систем

– Корона не угрожава само плућа, она је системска болест и месецима након што је неко прележи може оставити последице и на срце, штитну жлежду, нервни систем… Све то може буквално одвести у инвалидитет – упозорава др Миловановић.

Он каже да постковид синдром још није званично добио своју шифру, али од 1969. постоји ознака коју је Светска здравствена организација дала за поствирусни синдром умора „Г-93.3“, па већина научника сматра да је то исти синдром и иста болест.

– Јављају се и проблеми са памћењем, неуролошки проблеми попут мравињања, дрхтања и утрнулости руке или ноге. Пацијенти се боре и са анксиозношћу и нападима панике. Могу да се јаве и пролеми са дигестивним трактом – попут затвора и пролива. Некима се дијагностикују хашимото, полицистични јајници, инсулинска резистенција... Хронично повишена телесна температура такође може бити последица овог синдрома, а ту су и промене на кожи и алергије. Подугачак је списак могућих здравствених тегоба.

Хроничан умор – највећи проблем

Оно што је најпроблематичније, истиче наш саговорник, јесте осећај несавладивог умора који се обично јавља код млађих људи. Доктор објашњава да је карактеристичан потпуни губитак енергије, што се одражава на радну способност.

- Рецимо, ви се наспавате, одете на посао и после два, три сата више не можете да радите јер немате више енергије. Када урадите дијагностику не нађе се ништа специјално. У основи је овде утврђено да су оштећене митохондрије – органеле које производе енергију. У свету се сада формирају институти који се баве овом проблематиком.

Када је реч о симптому хроничног умора, без видљивих последица по органе, није лако дијагностиковати проблем. Пошто дијагностика не показује ништа специфично, ти пацијенти су често жртве неразумевања на послу и у породици.

- Главне промене су заправо на аутономном нервном систему, који је, заправо, софтвер нашег организма.

Опоравак дуго траје

Терапија и лечење су врло комплексни, од витамина до лекова за обнаваљне митохондрија. Зато после прележаног ковида треба имати на уму да прича није завршена, већ да је пут до опоравка дуг.

– То је сложен, мултидисциплинаран процес. Потребно је интензивно наставити са узимањем антиоксиданаса и пратити стање здравља наредних шест месеци како не би ушли у синдром хроничног умора. Према досадашњим искуствима, уз мултидисциплинарни приступ, код оболелих од синдрома хроничног умора је потребно најмање седам месеци до две године да се поврати нормално функционисање организма.

И деца и адолесценти осећају последице ковида

И код деце и адолесцената може да се јави продужени ковид, а огледа се у когнитивним, физичким и менталним симптомима.

– Под когнитивним симптомима мисли се, пре свега, на успорено размишљање, од физичких симптома најизраженији је умор, док се ментални симптоми испољавају као заборавност и недовољна концентрација - објашњава др Споменка Ковачевић, педијатар-пулмолог.

Ово су, каже наша саговорница, показала истраживања која су рађена у Великој Британији, али и код нас родитељи најчешће спомињу умор као последицу прележане ковид инфекције који некада траје и до пет недеља.

Према подацима Европске уније, сваки десети пацијент који је имао корону улази и у стање постковид синдрома. Како у Србији има више од милион званично регистрованих случајева заразе короном, то би значило да ће, према актуелним бројкама, око 100.000 грађана имати одређене здравствене постковид последице.