U SAT VREMENA UMRE ŠESTORO LJUDI: Od ove bolesti je PREMINULO najviše SRBA u 2016. godini

Već godinama, a to se potvrdilo i statistikom Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" i ove 2016. godine, Srbi najviše umiru od srčanih oboljenja, tačnije na godišnjem nivou umre preko 50.000 ljudi. To znači da svakog sata, svakog dana u godini, od srčanih oboljenja umre šest osoba, starosne dobi od 25-64. godine. Pokazalo se da je svaki peti bio muškarac, a svaka 14. žena.

Na 100.000 stanovnika oko pet umre bez ikakvih prethodnih problema vezanih za kardiovaskularne probleme, da u Srbiji između 16.000 i 18.000 pacijenata doživi infarkt godišnje, a da trećina njih nikada ne dođe u bolnicu.

Naši lekari tvrde da Srbija ima 13 centara u kojima se radi kateterizacija srca, da je ove godine u njima uspešno izlečeno 5.093 pacijenata, pružajući im najsavremeniju terapiju.

Faktora koji izazivaju srčana oboljenja ima mnogo, pre svega konzumiranje cigareta, povišem krvni pritisak, povišen holesterol, stres ali i genetska predispozicija, o čemu će kasnije biti reči.

KAKO DOLAZI DO INFARKTA?

Najčešći uzrok infarkta je zakrčenje krvnih sudova (ateroskleroza) koji snabdevaju krvlju srčani mišić. To počinje još u ranoj mladosti, jače se ispoljava posle 30. godine, a kasnije se sve brže razvija. Infarkt srca nastaje kada dođe do pucanja plaka (nataloženih naslaga) na aterosklerotskoj promeni, tada se sadržaj plaka oslobodi i zapuši neku od koronarnih arterija. Deo srca koji ona ishranjuje ubrzo odumire. Drugi, ređi, uzrok je grčenje srčanog mišića oko arterije.

Najčešći uzroci koji dovode do ove vrste bolesti su: hipertenzija (visok krvni pritisak), genetika, fizička neaktivnost, pušenje, stres, dijabetes i gojaznost. Lekari napominju da više od 80 odsto prevremenih smrti i više od 50 odsto obolevanja od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom tri bitna faktora rizika − pušenje, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana.

Kako biste smanjili mogućnost da ga doživite, kao što smo već napomenuli, morate se odreći svih loših navika.  Pacijenti, koji su već jednom preživeli infarkt, svesni su da sledeće srčano oboljenje ih može odvesti u smrt. Da se to ne bi desilo, pacijenti moraju posebno biti na oprezu, redukujući loše životne navike, hraneći se zdravo i sa što manje masnih namirnica.

Svi lekari nas savetuju da usporimo sa instant životom, da manje radimo, a više da uživamo, posebno aludirajući na ljude iz menadžerskih redova, kojima su srčana oboljenja najviše svojstvena.

U svetu svake godine umre više od 17 miliona ljudi od bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine od tih bolesti umreti čak 20 miliona osoba. Srbija je treća u svetu po broju umrlih od bolesti srca, odmah iza Ukrajine i Rusije!