У САТ ВРЕМЕНА УМРЕ ШЕСТОРО ЉУДИ: Од ове болести је ПРЕМИНУЛО највише СРБА у 2016. години

Већ годинама, а то се потврдило и статистиком Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" и ове 2016. године, Срби највише умиру од срчаних обољења, тачније на годишњем нивоу умре преко 50.000 људи. То значи да сваког сата, сваког дана у години, од срчаних обољења умре шест особа, старосне доби од 25-64. године. Показало се да је сваки пети био мушкарац, а свака 14. жена.

На 100.000 становника око пет умре без икаквих претходних проблема везаних за кардиоваскуларне проблеме, да у Србији између 16.000 и 18.000 пацијената доживи инфаркт годишње, а да трећина њих никада не дође у болницу.

Наши лекари тврде да Србија има 13 центара у којима се ради катетеризација срца, да је ове године у њима успешно излечено 5.093 пацијената, пружајући им најсавременију терапију.

Фактора који изазивају срчана обољења има много, пре свега конзумирање цигарета, повишем крвни притисак, повишен холестерол, стрес али и генетска предиспозиција, о чему ће касније бити речи.

КАКО ДОЛАЗИ ДО ИНФАРКТА?

Најчешћи узрок инфаркта је закрчење крвних судова (атеросклероза) који снабдевају крвљу срчани мишић. То почиње још у раној младости, јаче се испољава после 30. године, а касније се све брже развија. Инфаркт срца настаје када дође до пуцања плака (наталожених наслага) на атеросклеротској промени, тада се садржај плака ослободи и запуши неку од коронарних артерија. Део срца који она исхрањује убрзо одумире. Други, ређи, узрок је грчење срчаног мишића око артерије.

Најчешћи узроци који доводе до ове врсте болести су: хипертензија (висок крвни притисак), генетика, физичка неактивност, пушење, стрес, дијабетес и гојазност. Лекари напомињу да више од 80 одсто превремених смрти и више од 50 одсто оболевања од срчаног и можданог удара може да се спречи контролом три битна фактора ризика − пушење, физичка неактивност и неправилна исхрана.

Како бисте смањили могућност да га доживите, као што смо већ напоменули, морате се одрећи свих лоших навика.  Пацијенти, који су већ једном преживели инфаркт, свесни су да следеће срчано обољење их може одвести у смрт. Да се то не би десило, пацијенти морају посебно бити на опрезу, редукујући лоше животне навике, хранећи се здраво и са што мање масних намирница.

Сви лекари нас саветују да успоримо са инстант животом, да мање радимо, а више да уживамо, посебно алудирајући на људе из менаџерских редова, којима су срчана обољења највише својствена.

У свету сваке године умре више од 17 милиона људи од болести срца и крвних судова, а процењује се да ће до 2030. године од тих болести умрети чак 20 милиона особа. Србија је трећа у свету по броју умрлих од болести срца, одмах иза Украјине и Русије!