ČISTI I BUBREGE
Raste PORED PUTA, a donosi ZDRAVLJE - Poznata kao lek za ISKAŠLJAVANJE, čuvar pluća i srca, a dobra i za SMIRENJE
Jaglac ili jagorčevina je biljna vrsta koja je rasprostranjena kako u južnoj tako i u zapadnoj Evropi, kao i na području jugozapadne Azije i severozapadne Afrike. Jagorčevina je među prvim biljkama koje počinju da cvetaju u proleće.
Jagorčevina se veoma lako uzgaja, pa se često može videti u rano proleće u baštama i na balkonima. Odgovaraju joj niske temperature i izuzetno je otporna na hladnu zimu, a to samo znači da je tokom leta treba zaštiti od jarkog sunca.
Lekovita svojstva jagorčevine
Od lekovitih materija jagorčevina sadrži: natrijum, kalcijum, saponin, primaverin, primulaverin, a u samom cvetu flavonoide. List sadrži mnogo vitamina C, te karoten, kristalizovane jaglačne kiseline.
Jagorčevina nije dovoljno iskorišćena, iako je veoma vredna lekovita biljka. Ima dugu istoriju upotrebe kao lek, te je naročito korišćena u lečenju stanja koji uključuju spazme, paralize, kao analgetik i antipiretik.
Kako ova biljka sadrži saponine, a oni deluju kao ekspektoransi, kao i salicilate koji su glavni sastojak aspirina, ona deluje i na smirenje upale, te protiv groznice. Lek ne bi trebalo propisivati trudnicama, bolesnicima koji su osetljivi na aspirin kao ni onim bolesnicima koji uzimaju antikoagulativne lekove.
Čajevi za razne tegobe
Nesanica i glavobolja: potrebno je 50 grama jagorčevine, 25 g lavandinog cveta, 10 g hmelja i 15 g kantariona. Do vrha punu kašiku ove mešavine prelijte sa 1/4 l vrele vode i ostavite da odstoji tri minuta. Proceđen čaj se pije zaslađen medom, dok je vreo, pred spavanje.
Prehlada i suvi kašalj: 50 g usitnjenih cvetova jagorčevine prelije se litrom ključale vode i ostavi da odstoji pola sata. Procedi se u stakleni bokal i pije pet šoljica dnevno.
Prolećni umor: usitni se 10 grama suvog korena jagorčevine, 10 g cvetova majčine dušice i 10 g anisa. Mešavina se prelije sa 2,5 decilitara kipuće vode i procedi. Pije se jedna šolja dnevno.
Sve ređa u prirodi, češća u vrtu
U prirodi jagorčevina raste na livadama, proplancima i šumama, od marta do maja, ali je zbog ljudskog nemara – prekomernog i nepravilnog branja, znatno proređena i može da se nađe veoma malo njenih prirodnih staništa. Međutim, danas se jagorčevina uzgaja kao hortikulturna biljka, sa više stotina „pripitomljenih“ vrsta, varijeteta i hibrida, koji se razlikuju po boji, obliku i periodima cvetanja, pišu Lepote Srbije.
Srbija Danas/J.Š.
