ЧИСТИ И БУБРЕГЕ
Расте ПОРЕД ПУТА, а доноси ЗДРАВЉЕ - Позната као лек за ИСКАШЉАВАЊЕ, чувар плућа и срца, а добра и за СМИРЕЊЕ
Јаглац или јагорчевина је биљна врста која је распрострањена како у јужној тако и у западној Европи, као и на подручју југозападне Азије и северозападне Африке. Јагорчевина је међу првим биљкама које почињу да цветају у пролеће.
Јагорчевина се веома лако узгаја, па се често може видети у рано пролеће у баштама и на балконима. Одговарају јој ниске температуре и изузетно је отпорна на хладну зиму, а то само значи да је током лета треба заштити од јарког сунца.
Лековита својства јагорчевине
Од лековитих материја јагорчевина садржи: натријум, калцијум, сапонин, примаверин, примулаверин, а у самом цвету флавоноиде. Лист садржи много витамина Ц, те каротен, кристализоване јаглачне киселине.
Јагорчевина није довољно искоришћена, иако је веома вредна лековита биљка. Има дугу историју употребе као лек, те је нарочито коришћена у лечењу стања који укључују спазме, парализе, као аналгетик и антипиретик.
Како ова биљка садржи сапонине, а они делују као експекторанси, као и салицилате који су главни састојак аспирина, она делује и на смирење упале, те против грознице. Лек не би требало прописивати трудницама, болесницима који су осетљиви на аспирин као ни оним болесницима који узимају антикоагулативне лекове.
Чајеви за разне тегобе
Несаница и главобоља: потребно је 50 грама јагорчевине, 25 г лавандиног цвета, 10 г хмеља и 15 г кантариона. До врха пуну кашику ове мешавине прелијте са 1/4 л вреле воде и оставите да одстоји три минута. Процеђен чај се пије заслађен медом, док је врео, пред спавање.
Прехлада и суви кашаљ: 50 г уситњених цветова јагорчевине прелије се литром кључале воде и остави да одстоји пола сата. Процеди се у стаклени бокал и пије пет шољица дневно.
Пролећни умор: уситни се 10 грама сувог корена јагорчевине, 10 г цветова мајчине душице и 10 г аниса. Мешавина се прелије са 2,5 децилитара кипуће воде и процеди. Пије се једна шоља дневно.
Све ређа у природи, чешћа у врту
У природи јагорчевина расте на ливадама, пропланцима и шумама, од марта до маја, али је због људског немара – прекомерног и неправилног брања, знатно проређена и може да се нађе веома мало њених природних станишта. Међутим, данас се јагорчевина узгаја као хортикултурна биљка, са више стотина „припитомљених“ врста, варијетета и хибрида, који се разликују по боји, облику и периодима цветања, пишу Лепоте Србије.
Србија Данас/Ј.Ш.
