Ovo je auto koji je SRUŠIO Berlinski zid! NIkada nije rđao, ali je zato imao problema sa... (VIDEO)
Bio je to jedan od prvih automobila sa karoserijom od recikliranih materijala, koji je 1984. godine zabeležio potrošnju goriva od samo 1 litar na 100 kilometara
Današnji datum 9. Novembar u istoriji će ostati upamećen kao dan kada je 1989. godine pao Berlinski zid, 160 kilometara dugačka betonska ograda koja je odvajala Zapadni od Istočnog Berlina, i zapadni od istočnog sistema i zapadni od istočnog sveta.
Toga dana istočnonemačke vlasti su donele odluku da svojim građanima dozvole putovnje na zapad, ali nisu mogle da predvide da će, gotovo trenutno, izazvati bujice naroda da na nogama, kao i u svojim Trabantima i Vartburzima pohrile "u zagrljaj slobodnog sveta".
Velika navala na zvanične prelaze, naterala je ljude sa pijucima u rukama da krenu da "prave nezvanične", pa je kraj zida bio je nizbežan...
Kultni Trabi
Mali plastični automobil sa dvoja vrata, još tada pre 31 godinu zastarelog dizajna i tehnologije, prepoznatljiv po "bubnjanju" svog dvotaktnog motora, postaće jedan od simbola rušenja zida i kasnijeg ujedinjenja dve Nemačke, što je ostao i do danas.
I kao što je tada "prošao kroz zid", danas je Trabi, kako mu Nemci tepaju, kultno prevozno sredstvo kojim se organizuju ture razgledanja grada, koji i pored sve strožih propisa o izduvnim gasovima, još uvek može da se vidi na ulicma. Vole ga nostalgičari, levičari, hipsteri i raznorazni alternativci, čija je Berlin evropska prestonica više decenija unazad.
Moderni "plastikaner"
Kada je predstavljen 1963. godine, Trabant 601 je bio moderan i veoma jednostavan autombil. Karoserija je bila značajno redizajnira varijatna prethodnog modela P50/P60. Prvobitno je bilo planirano da se u proizvodnji zadrži do 1971, ali je proizvođen i posle ujedinjenja dve Nemačke, sve do 1991. godine. Imao je tri verizije: sedan, karavan i Tramp, otvoreni terenac.
Pokretao ga je mali, vazduhom hlađeni, dvotaktni motor, sa dva cilindra u aluminijumskoj glavi, koji je prvo ima 23, a kasnije 26 konjskih snaga. Najveća zabeležena brzina koji je Trabi uspevao da postigne bila je 107km/h.
Zanimljiv tehnični podatak je da, kada mu je 1984. godine ugrađen karburator (koga najveći broj Trabanata nije imao, već je dotok goriva vršen slobodnim padom pošto je rezervoar bio smešten iznad motora), Trabant bez dodatnog optrećenja zabeležio potrošnju goriva od samo 1 litar na 100 pređenih kilometara.
Ipak, ono po čemu će Trabant ostati najupamćeniji je njegova plastična karoserija izrađena od duroplasta, plastične mase nastale presovanjem smola ojačanih vunenim i pamučnim vlaknima. Plastični elementi karoserije montirani su na osnovnu samonoseću karoseriju od zavarenih čeličnih limova.
Tako napravljen automobil bio je jedan od prvih, ako ne i prvi, izrađen od recikliranih materijala, budući da su pamučna vlakana bila otpad poreklom iz tekstilne industrije, dok su fenolske smole bile nusproizvod proizvodnje farbi.
