Ово је ауто који је СРУШИО Берлински зид! НИкада није рђао, али је зато имао проблема са... (ВИДЕО)
Био је то један од првих аутомобила са каросеријом од рециклираних материјала, који је 1984. године забележио потрошњу горива од само 1 литар на 100 километара
Данашњи датум 9. Новембар у историји ће остати упамећен као дан када је 1989. године пао Берлински зид, 160 километара дугачка бетонска ограда која је одвајала Западни од Источног Берлина, и западни од источног система и западни од источног света.
Тога дана источнонемачке власти су донеле одлуку да својим грађанима дозволе путовње на запад, али нису могле да предвиде да ће, готово тренутно, изазвати бујице народа да на ногама, као и у својим Трабантима и Вартбурзима похриле "у загрљај слободног света".
Велика навала на званичне прелазе, натерала је људе са пијуцима у рукама да крену да "праве незваничне", па је крај зида био је низбежан...
Култни Траби
Мали пластични аутомобил са двоја врата, још тада пре 31 годину застарелог дизајна и технологије, препознатљив по "бубњању" свог двотактног мотора, постаће један од симбола рушења зида и каснијег уједињења две Немачке, што је остао и до данас.
И као што је тада "прошао кроз зид", данас је Траби, како му Немци тепају, култно превозно средство којим се организују туре разгледања града, који и поред све строжих прописа о издувним гасовима, још увек може да се види на улицма. Воле га носталгичари, левичари, хипстери и разноразни алтернативци, чија је Берлин европска престоница више деценија уназад.
Модерни "пластиканер"
Када је представљен 1963. године, Трабант 601 је био модеран и веома једноставан аутомбил. Каросерија је била значајно редизајнира варијатна претходног модела П50/П60. Првобитно је било планирано да се у производњи задржи до 1971, али је произвођен и после уједињења две Немачке, све до 1991. године. Имао је три веризије: седан, караван и Трамп, отворени теренац.
Покретао га је мали, ваздухом хлађени, двотактни мотор, са два цилиндра у алуминијумској глави, који је прво има 23, а касније 26 коњских снага. Највећа забележена брзина који је Траби успевао да постигне била је 107км/х.
Занимљив технични податак је да, када му је 1984. године уграђен карбуратор (кога највећи број Трабаната није имао, већ је доток горива вршен слободним падом пошто је резервоар био смештен изнад мотора), Трабант без додатног оптрећења забележио потрошњу горива од само 1 литар на 100 пређених километара.
Ипак, оно по чему ће Трабант остати најупамћенији је његова пластична каросерија израђена од дуропласта, пластичне масе настале пресовањем смола ојачаних вуненим и памучним влакнима. Пластични елементи каросерије монтирани су на основну самоносећу каросерију од заварених челичних лимова.
Тако направљен аутомобил био је један од првих, ако не и први, израђен од рециклираних материјала, будући да су памучна влакана била отпад пореклом из текстилне индустрије, док су фенолске смоле биле нуспроизвод производње фарби.