REŠAVAMO DILEMU: Da li su DOBOŠ kočnice bolje od kočionih diskova i zašto?
Estetski problem?
Kada su u pitanju doboš kočnice, mnogi vozači tu problematiku posmatraju više kao problem imidža, stila ili prestiža, nego kao čisto tehničku stvar. Nekima je prosto nezamislivo da im se kroz atraktivne zadnje felne vide doboši – dakle, čista estetika.
POSTOJI REŠENJE: Pokvario vam se električni auto? Šlepovanje NIJE opcija, ali pogledajte šta jeste
OVO SIGURNO NISTE ZNALI: Iako SPREČAVA prekoračenje ograničenja brzine, može da POVEĆA RIZIK od saobraćajne nezgode
VOŽNJA PO MAGLI: Ovo NIKAKO nemojte da uradite, jer će vam vidljivost biti JOŠ GORA
Neretko se pozadi stavljaju nepotrebno veliki diskovi samo da bi auto izgledao atraktivnije. Ipak je izgled ono što prodaje automobile.
Zašto noviji automobili i dalje koriste doboše pozadi?
Prva pomisao je da su možda jeftinije od diskova, čim proizvođači rizikuju na lošijem izgledu automobila. Mada to nije u pitanju, jer ugrađivati doboše na zadnje kočnice ne donosi ni približno toliku uštedu da bi to bilo isplativo u toj meri da bi proizvođači rizikovali svoj imidž i renome, vizuelnu atraktivnost automobila koji žele da prodaju i slično.
Doboš kočnice sasvim dobro koče
Doboš kočnice mogu sasvim dobro da obavljaju posao, pošto se prilikom kočenja težina (tj. masa) automobila prebacuje na prednje točkove, tako da prednje kočnice obavljaju i više od 85% posla u zavisnosti od oštrine kočenja, podešenosti oslanjanja, rasporeda mase po osovinama, itd. Mnogo je faktora u igri.
Međutim, prosečan vozač smatra da su doboš kočnice toliko neefikasne da je apsolutno neprihvatljivo da iole noviji auto ima doboše pozadi. Problem je u nepoznavanju ponašanja vozila prilikom oštrog kočenja.
Odmah da se ogradimo – Ne, doboš kočnice nisu bolje od disk kočnica! Tu nema nikakve diskusije! Međutim, za većinu prosečnih vozila sasvim su dovoljne.
Moramo da se ogradimo
Ne znamo o koliko starom vozilu je reč, ko je šta koliko plaćao (od proizvođača), postoje li neki drugi razlozi kao npr. "motivacija" kupaca novih vozila da doplate za viši paket opreme koji uključuje i zadnje disk kočnice, itd.
Tokom decenija/godina imali smo raznovrsne ponude po pitanju doboša pozadi. Nekada su bili standard, pa su automobili sa jačim motorima i boljom opremom počeli da dobijaju diskove pozadi, da bi danas bukvalno svaki auto serijski imao diskove i pozadi i napred. To je praktično postao novi standard. Činjenica je da su prednje kočnice uvek diskovi, a zadnje mogu ili ne moraju da budu doboši. Čak i kod nekih potpuno novih automobila.
Glavne mane i prednosti doboš kočnica
Čućete i pročitaćete na internetu mnogo netačnih stvari o doboš kočnicama. Od toga da su jednostavnije konstrukcije od disk kočnica (to je veoma komplikovana tema), da su jeftinije (veoma upitno), da slabije koče (zavisi od konstrukcije i namene), da je to zastarela „tehnologija“ (a ipak se i dalje koriste)...
Jedan od često navođenih argumenata je to da se sporije i slabije hlade, pa zbog toga slabi kočiona moć automobila pri oštroj vožnji. Tačno je da se sporije hlade, ali već smo objašnjavali da zadnje kočnice vrlo malo učestvuju u kočenju zbog prebacivanja mase na prednje točkove.
Naravno, kada su u pitanju teški i snažni automobili, zadnji diskovi definitivno imaju smisla, naročito ako vozač ima teško stopalo. Kod malih i slabih automobila, doboši su više nego dovoljni za kočenje. Tu je i priča oko razlike životnog veka između doboša i diskova, ali to opet zavisi od materijala od kojih su izrađeni, uslova vožnje i mnogo drugih faktora. Isto važi i za kočione pločice kod diskova i paknove kod doboša. Prednost je to što se lakše izvodi ručna kočnica, bar iz ugla proizvođača. Kod diskova pozadi ručna kočnica je malo komplikovanija.
Mana je to što doboš kočnice nisu najpogodnije za sisteme kao što su ABS i ESP. Naravno da automobili sa zadnjim doboš kočnicama mogu da imaju i ABS i ESP i druge slične elektronske sisteme, ali navodno svi ti sistemi brže i bolje funkcionišu u saradnji sa disk kočnicama nego sa doboš kočnicama. Te razlike u funkcionisanju će najverovatnije mnogim vozačima biti neprimetne u svakodnevnoj vožnji. Ipak, moramo da ih navedemo, kako bi vozači i tu stavku uzeli u obzir.
Doboš kočnice zaštićene od vode i blata?
Nije retkost da nađete tekst u kojem piše kako su doboš kočnice zaštićene od spoljašnjih uticaja, pa im je to glavna prednost u odnosu na diskove. Navodno, pošto su zatvorene u doboš, otporne su na prodor vode, blata, soli i sličnih stvari, pa neće da zarđaju (bar ne toliko brzo), a i sam mehanizam u dobošu zbog te zaštite znatno ređe izaziva probleme.
Ovo je zabluda. Doboši nisu hermetički zatvoreni. Voda prodire u njih. A ta voda nije čista, već ulaze i blato, pesak, so, itd. Kad je auto relativno nov, sve uglavnom funkcioniše prilično dobro. Međutim, kod starijih automobila popravka i podešavanje doboš kočnica može lako da se pretvori u pravu agoniju.
Da li izbegavati doboš kočnice kod kupovine polovnjaka?
Generalno da, ukoliko imate izbor, kupite auto sa diskovima pozadi. Ukoliko nemate izbor, kupovinom automobila sa doboš kočnicama nećete primetiti gotovo nikakvu razliku, bar kada je samo kočenje u pitanju.
Održavanje i popravka je već druga priča. Doboš kočnice su generalno komplikovanije, imaju više delova i teže su za servisiranje i popravku. Vozači koji sami sređuju kočnice znaju kakve muke mogu da zadaju doboš kočnice. Po tom pitanju su diskovi definitivno u prednosti. Redovna provera (prevencija) bi u velikoj meri rešila mnoge probleme sa dobošima. Bilo bi idealno kada bi bar jednom u dve godine ili još bolje svake godine odvezli auto kod majstora – da rastavi doboš kočnice, ispita sve pokretne i nepokretne delove, očisti, podmaže, zameni ono što je za zamenu i slično.
Međutim, ne samo što niko to ne radi, već bi u nekim servisima "crkli" od smeha kada biste im rekli da želite preventivno da proverite doboš kočnice iako ne prave nikakve probleme, osim naravno ako vam to lepo ne naplate. Naravno, potpuno je druga priča ukoliko imate probleme sa kočenjem.
