LEKAR PORUČIO IZ ŠVEDSKE: Neću se vratiti u Hrvatsku jer svaki mesec uštedim 1500 eura!

Ovaj Hrvat je želeo da podeli svoja iskustva sa drugim ljudima koji su zainteresovani za život i rad u inostranstvu, kao što je i on bio. Njegovi saveti mnogima mogu dobro doći kad se opredeljuju za ovakav korak - napuštanje bližnjih, odlazak u novu zemlju i započinjanje potpuno novog života. 

Svaki novi korak je zahtevan i ne znamo šta nosi, ali ipak možemo izdržati i privići se na novo ako su uslovi povoljni.

Pročitajte šta je doživeo i šta predlaže...

"Kažu da je svaki početak težak i da prilikom preseljenja u drugi grad ili državu čovek prolazi nekoliko faza dok se u potpunosti ne prilagodi. Prva faza je celokupno oduševljenje svim novim, pogotovo onim što je bolje nego u vlastitoj državi. Izgleda da je mozak programiran da prvo primećuje ono bolje.

ZAŠTO NEKI USPEVAJU, A NEKI PROPADAJU U ISTOM POSLU: Evo nekoliko saveta kad pokrećete svoj BIZNIS

Nakon toga sledi nezadovoljstvo i ljutnja na ono što je drugačije nego kod kuće i teško nam je razumeti te razlike u kulturi i mentalitetu. A zadnja faza je dugo vreme prihvaćanja razlika između novog doma i naše „stare“ kulture i odgoja. Najuspešniji budu oni koji uzmu najbolje od oba sistema i plivaju s tim znanjem u nove pobede.

Danas je tačno jedna godina kako sam planirano odselio u Švedsku i počeo raditi kao lekar. Odluka nije bila brzopleta niti donesena na temelju članaka o visokim platama ovde niti iz protesta prema vlastitom političkom sistemu. Mislim da mnogo Dalmatinaca, pa tako i ja, zna koliko je teško napustiti rodni grad i s 18 godina otići na studije u Zagreb.

Naći nove ljude, prilagoditi se u novoj sredini, naučiti učiti za velike ispite na Medicinskom fakultetu u Zagrebu, te živeti u studentskom domu, to je iskustvo koje vas ili ojača ili pokori. Ja sam imao sreću pa je ispalo ovo prvo. Tokom studija sam bio na razmeni mesec dana u Holandiji i imao priliku da upoznam strane studente iz svih zemalja Europe, pa i šire, te videti kako se radi u inostranstvu. Nekako u to vreme se probudila želja da bih i ja pokušao otići negde vani i isprobati život i posao u inostranstvu.

NA IVICI PROVALIJE: Španski državni dug najveći U POSLEDNJIH 100 GODINA

Prvobitna ideja je bila Oslo, ali okolnosti su dovele do Stokholma. Nakon završenog fakulteta, pripravničkog staža i položenog državnog ispita radio sam neko vreme u švedskoj farmaceutskoj kompaniji u Zagrebu, te sticao neka nova znanja i razmišljao što dalje. Moram priznati da mi se svideo švedski način rada te radni uslovi, pa sam iste godine krenuo da učim švedski jezik.

Tokom mog specijalističkog staža u Hrvatskoj boravio sam kratko vreme u Švedskoj na razmeni, a nakon položenog specijalističkog ispita ta mi je bolnica ponudila posao. Radi se o Univerzitetskoj klinici koja je deo Karolinskog instituta (medicinski fakultet u Stockholmu, među 10 najboljih na svetu).

Nakon prvog meseca života ovde sam dobio pismo iz Kancelarije za statistiku kraljevine Švedske, gde ih je zanimalo moje obrazovanje. Nakon ispunjenog obrasca nisam znao da li bih plakao ili bio srećan. Dvanaest godina osnovno i srednjoškolsko obrazovanje, 6 godina fakulteta, 1 staža, 4 + 1 specijalizacije, te 3 doktorata, ukupno 27 godina. Za to sa svim primanjima (osnovna plaća, putni trošak, doktorat, dežurstva, godine radnog staža) u RH imate plaću oko 1500 eura (11.000 kuna) nakon poreza, dok u Švedskoj imate oko 4500 eura (oko 33 hiljade kuna), dakle 3 puta veću, a u Norveškoj i 4 puta veću.

BLAGI NAPREDAK: Strane investicije u Rusiji rastu, priliv kapitala udvostručen

Ovde postoji razgovor sa šefom jednom godišnje, kada pregovarate o novoj plati i otprilike je rast plate oko 1-3% godišnje, dok u Hrvatskoj nema te mogućnosti. No, naravno da plata nije najvažnija, važni su i uslovi rada, mogućnost napredovanja, istraživanja i slično. Ovde postoji mogućnost rada u raznim postocima, dakle, možete raditi 40%, 50% i sl., zavisno o potrebi ako imate manju decu ili želite više odmora. Ako želite raditi na istraživanju, oslobode vas od posla.

Nakon određenog broja godina dođe se do određene funkcije, pogotovo sada, jer i u Švedskoj imaju problem s manjkom lekara, posebno u manjim sredinama. Zato u takvim manjim sredinama, u kakvoj sam i ja radio u RH, imate oko 20% veću plaću. Nadalje, kao doktor imate pravo odbiti uputnicu i napraviti savet za pacijenta, tako da uštedite vreme i resurse i pacijentu, i lekaru porodične medicine, kao i sebi. Mislim da je važno spomenuti i troškove koje ovde imate, kao i radno vreme, te mogućnost uštede.

Hrana je otprilike duplo skuplja, troškovi iznajmljivanja stana 2,5 puta, no u to su uključeni voda i grejanje, javni je prevoz duplo skuplji. Struja i internet su kao kod nas, kao i odeća. Auto nemam, ali su osiguranja skuplja nego u nas. Radno vreme je 8.30 sati i to se morate registrovati prilikom dolaska i odlaska. Ali uza svu tu skupoću može se uredno uštedeti jedna hrvatska doktorska plata. Jedino što je nerealno visoko jesu cene stanova, i to naravno u tri najveća grada, Stokholmu, Gutenbergu i Malmeu, kvadrat je između 4.000 i 10.000 eura i trebalo bi da imate 15% uloga da biste uzeli kredit u banci. Ali ga zato otplaćujte celi život i nikad ne vratite, već se sistem oslanja na rast cena nekretnina, pa ćete je prodati za koju godinu i zaraditi na tome.

MONARHIJSKI: Ovo je najmanja država u Evropi, ali penzija u njoj je "tričavih" 1.800 evra

Da se vratim na početak moje priče o prilagođavanja u stranoj državi. Nakon godine dana sam u fazi primećivanja razlika te uviđam svakim danom šta mi najviše fali iz Hrvatske, a to su ljudi. Što se tiče uslova rada i materijalnih primanja, trenutno nemam potrebu za povratkom, ali nikad se ne zna šta vreme nosi. Novac koji se ovde dobije i koji je tema mnogih emisija, članaka i prepirki velik je i za švedske standarde, ali on je dobijen dugogodišnjim radom i odricanjem, nije ubran sa smokve. Naime, u Švedskoj to i nije moguće, jer ovde smokve i ne rastu.

Srdačan pozdrav, lekar Dalmatinac, na radu u Švedskoj"