ЛЕКАР ПОРУЧИО ИЗ ШВЕДСКЕ: Нећу се вратити у Хрватску јер сваки месец уштедим 1500 еура!

Овај Хрват је желео да подели своја искуства са другим људима који су заинтересовани за живот и рад у иностранству, као што је и он био. Његови савети многима могу добро доћи кад се опредељују за овакав корак - напуштање ближњих, одлазак у нову земљу и започињање потпуно новог живота. 

Сваки нови корак је захтеван и не знамо шта носи, али ипак можемо издржати и привићи се на ново ако су услови повољни.

Прочитајте шта је доживео и шта предлаже...

"Кажу да је сваки почетак тежак и да приликом пресељења у други град или државу човек пролази неколико фаза док се у потпуности не прилагоди. Прва фаза је целокупно одушевљење свим новим, поготово оним што је боље него у властитој држави. Изгледа да је мозак програмиран да прво примећује оно боље.

ЗАШТО НЕКИ УСПЕВАЈУ, А НЕКИ ПРОПАДАЈУ У ИСТОМ ПОСЛУ: Ево неколико савета кад покрећете свој БИЗНИС

Након тога следи незадовољство и љутња на оно што је другачије него код куће и тешко нам је разумети те разлике у култури и менталитету. А задња фаза је дуго време прихваћања разлика између новог дома и наше „старе“ културе и одгоја. Најуспешнији буду они који узму најбоље од оба система и пливају с тим знањем у нове победе.

Данас је тачно једна година како сам планирано одселио у Шведску и почео радити као лекар. Одлука није била брзоплета нити донесена на темељу чланака о високим платама овде нити из протеста према властитом политичком систему. Мислим да много Далматинаца, па тако и ја, зна колико је тешко напустити родни град и с 18 година отићи на студије у Загреб.

Наћи нове људе, прилагодити се у новој средини, научити учити за велике испите на Медицинском факултету у Загребу, те живети у студентском дому, то је искуство које вас или ојача или покори. Ја сам имао срећу па је испало ово прво. Током студија сам био на размени месец дана у Холандији и имао прилику да упознам стране студенте из свих земаља Еуропе, па и шире, те видети како се ради у иностранству. Некако у то време се пробудила жеља да бих и ја покушао отићи негде вани и испробати живот и посао у иностранству.

НА ИВИЦИ ПРОВАЛИЈЕ: Шпански државни дуг највећи У ПОСЛЕДЊИХ 100 ГОДИНА

Првобитна идеја је била Осло, али околности су довеле до Стокхолма. Након завршеног факултета, приправничког стажа и положеног државног испита радио сам неко време у шведској фармацеутској компанији у Загребу, те стицао нека нова знања и размишљао што даље. Морам признати да ми се свидео шведски начин рада те радни услови, па сам исте године кренуо да учим шведски језик.

Током мог специјалистичког стажа у Хрватској боравио сам кратко време у Шведској на размени, а након положеног специјалистичког испита та ми је болница понудила посао. Ради се о Универзитетској клиници која је део Каролинског института (медицински факултет у Стоцкхолму, међу 10 најбољих на свету).

Након првог месеца живота овде сам добио писмо из Канцеларије за статистику краљевине Шведске, где их је занимало моје образовање. Након испуњеног обрасца нисам знао да ли бих плакао или био срећан. Дванаест година основно и средњошколско образовање, 6 година факултета, 1 стажа, 4 1 специјализације, те 3 доктората, укупно 27 година. За то са свим примањима (основна плаћа, путни трошак, докторат, дежурства, године радног стажа) у РХ имате плаћу око 1500 еура (11.000 куна) након пореза, док у Шведској имате око 4500 еура (око 33 хиљаде куна), дакле 3 пута већу, а у Норвешкој и 4 пута већу.

БЛАГИ НАПРЕДАК: Стране инвестиције у Русији расту, прилив капитала удвостручен

Овде постоји разговор са шефом једном годишње, када преговарате о новој плати и отприлике је раст плате око 1-3% годишње, док у Хрватској нема те могућности. Но, наравно да плата није најважнија, важни су и услови рада, могућност напредовања, истраживања и слично. Овде постоји могућност рада у разним постоцима, дакле, можете радити 40%, 50% и сл., зависно о потреби ако имате мању децу или желите више одмора. Ако желите радити на истраживању, ослободе вас од посла.

Након одређеног броја година дође се до одређене функције, поготово сада, јер и у Шведској имају проблем с мањком лекара, посебно у мањим срединама. Зато у таквим мањим срединама, у каквој сам и ја радио у РХ, имате око 20% већу плаћу. Надаље, као доктор имате право одбити упутницу и направити савет за пацијента, тако да уштедите време и ресурсе и пацијенту, и лекару породичне медицине, као и себи. Мислим да је важно споменути и трошкове које овде имате, као и радно време, те могућност уштеде.

Храна је отприлике дупло скупља, трошкови изнајмљивања стана 2,5 пута, но у то су укључени вода и грејање, јавни је превоз дупло скупљи. Струја и интернет су као код нас, као и одећа. Ауто немам, али су осигурања скупља него у нас. Радно време је 8.30 сати и то се морате регистровати приликом доласка и одласка. Али уза сву ту скупоћу може се уредно уштедети једна хрватска докторска плата. Једино што је нереално високо јесу цене станова, и то наравно у три највећа града, Стокхолму, Гутенбергу и Малмеу, квадрат је између 4.000 и 10.000 еура и требало би да имате 15% улога да бисте узели кредит у банци. Али га зато отплаћујте цели живот и никад не вратите, већ се систем ослања на раст цена некретнина, па ћете је продати за коју годину и зарадити на томе.

МОНАРХИЈСКИ: Ово је најмања држава у Европи, али пензија у њој је "тричавих" 1.800 евра

Да се вратим на почетак моје приче о прилагођавања у страној држави. Након године дана сам у фази примећивања разлика те увиђам сваким даном шта ми највише фали из Хрватске, а то су људи. Што се тиче услова рада и материјалних примања, тренутно немам потребу за повратком, али никад се не зна шта време носи. Новац који се овде добије и који је тема многих емисија, чланака и препирки велик је и за шведске стандарде, али он је добијен дугогодишњим радом и одрицањем, није убран са смокве. Наиме, у Шведској то и није могуће, јер овде смокве и не расту.

Срдачан поздрав, лекар Далматинац, на раду у Шведској"