Rođaci iz inostranstva dele ŠAKOM I KAPOM: Priliv deviza u Srbiju REKORDAN
Naši rođaci na privremenom radu u inostranstvu ove godine su bili darežljivi. Za prvih osam meseci ove godine u Srbiju su poslali čak 2,1 milijardu evra. To je 22 odsto više nego u istom periodu lane. Ukoliko ove novčane "čestitke" nastave da stižu istim tempom, ovo bi mogla da bude rekordna godina po ličnim transferima iz inostranstva.
Od 2010. godine prosečno je od naših ljudi u inostranstvu u maticu stizalo 2,6 milijardi evra godišnje.
- Najveći deo ličnih transfera čine doznake naših građana iz inostranstva - objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta za Novosti.
- Potrebno je ozbiljno istraživanje da bismo znali šta je doprinelo takvom skoku priliva. Zvanična statistika bi trebalo da utvrdi koliko ljudi godišnje odlazi u inostranstvo. Broj onih koji nađu posao preko Nacionalne službe za zapošljavnje je tek mali deo. Rast ličnih transfera je verovatno posledica velike i mlade emigracije. Ljudi odlaze da rade u inostranstvu. Ukoliko ne ode čitava porodica, transferi su veći. Oni koji rade, šalju novac svojima kod kuće. S druge strane, kod stare emigracije, gde su se čitave porodice iselile, transferi se smanjuju - dodaje on.
Detaljan troškovnik posne slave: Na trpezu ode cela plata, ali postoje i TRIKOVI ZA UŠTEDU
Iz inostranstva građanima u Srbiju stižu i penzije. Ovi iznosi, međutim, nisu toliko promenjivi.
Među pošiljke iz inostranstva mogla bi se prikriti i siva ekonomija. Frilenseri, koji svoje usluge mogu da pružaju i klijentima u inostranstvu, ukoliko ih ne prijave, mogu na ovaj način da primaju uplate. Ekonomisti se slažu da na debljinu koverte utiču ekonomske prilike u inostranstvu.
- Doznake zavise od globalnih trendova - objašnjava ekonomista Ivan Nikolić. - Ove godine su u porastu. Kad je stanje u ekonomijama tamo gde rade naši ljudi dobro, više se novca šalje kući. Kada je tamo kriza, štede i oni. U Srbiju šalju manje iznose.
Od januara prošle godine, do septembra ove, prema podacima platnog bilansa Srbije, najviše ličnih transfera iz inostranstva zabeleženo je tokom maja i avgusta ove godine. Reč je o mesečnom prilivu od 340 miliona evra (maj), odnosno 349 miliona evra, koliko je zabeleženo u osmom mesecu. Kada se posmatraju avgust ove i avgust prošle godine, reč je o porastu iznosa od čak 127 miliona evra, odnosno za 57 odsto.
Najveći deo ličnih transfera iz inostranstva čine upravo doznake radnika. Od 2,18 milijardi evra transfera, koji su pristigli u Srbiju od januara do početka septembra, na njih se odnosi 1,7 milijardi evra. To je za 410 miliona evra više u odnosu na isti period 2017. godine. Inače, doznake čine oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije.
OD 25. DECEMBRA MORATE U BANKU ILI ZABORAVITE NA PLATU: Klijentima blokiraju račune pred Novu godinu
Najveći deo doznaka u Srbiju pristiže u evrima i to iz zemalja u kojima živi i radi najveći broj naših građana. To su Nemačka, Švajcarska, Austrija i Francuska. Zvanični podaci na šta ovdašnji građani troše ovako dobijeni novac - ne postoji. Jer, reč je o transferima novaca između domaćinstava, odnosno građana.
Pratite nas i na instagramu.