Рођаци из иностранства деле ШАКОМ И КАПОМ: Прилив девиза у Србију РЕКОРДАН

Од 2010. године просечно је од наших људи у иностранству у матицу стизало 2,6 милијарди евра годишње.

- Највећи део личних трансфера чине дознаке наших грађана из иностранства - објашњава Милојко Арсић, професор Економског факултета за Новости.

- Потребно је озбиљно истраживање да бисмо знали шта је допринело таквом скоку прилива. Званична статистика би требало да утврди колико људи годишње одлази у иностранство. Број оних који нађу посао преко Националне службе за запошљавње је тек мали део. Раст личних трансфера је вероватно последица велике и младе емиграције. Људи одлазе да раде у иностранству. Уколико не оде читава породица, трансфери су већи. Они који раде, шаљу новац својима код куће. С друге стране, код старе емиграције, где су се читаве породице иселиле, трансфери се смањују - додаје он.

Детаљан трошковник посне славе: На трпезу оде цела плата, али постоје и ТРИКОВИ ЗА УШТЕДУ

Из иностранства грађанима у Србију стижу и пензије. Ови износи, међутим, нису толико промењиви.

Међу пошиљке из иностранства могла би се прикрити и сива економија. Фриленсери, који своје услуге могу да пружају и клијентима у иностранству, уколико их не пријаве, могу на овај начин да примају уплате. Економисти се слажу да на дебљину коверте утичу економске прилике у иностранству.

- Дознаке зависе од глобалних трендова - објашњава економиста Иван Николић. - Ове године су у порасту. Кад је стање у економијама тамо где раде наши људи добро, више се новца шаље кући. Када је тамо криза, штеде и они. У Србију шаљу мање износе.

Од јануара прошле године, до септембра ове, према подацима платног биланса Србије, највише личних трансфера из иностранства забележено је током маја и августа ове године. Реч је о месечном приливу од 340 милиона евра (мај), односно 349 милиона евра, колико је забележено у осмом месецу. Када се посматрају август ове и август прошле године, реч је о порасту износа од чак 127 милиона евра, односно за 57 одсто.

Највећи део личних трансфера из иностранства чине управо дознаке радника. Од 2,18 милијарди евра трансфера, који су пристигли у Србију од јануара до почетка септембра, на њих се односи 1,7 милијарди евра. То је за 410 милиона евра више у односу на исти период 2017. године. Иначе, дознаке чине око седам одсто бруто домаћег производа Србије.

ОД 25. ДЕЦЕМБРА МОРАТЕ У БАНКУ ИЛИ ЗАБОРАВИТЕ НА ПЛАТУ: Клијентима блокирају рачуне пред Нову годину

Највећи део дознака у Србију пристиже у еврима и то из земаља у којима живи и ради највећи број наших грађана. То су Немачка, Швајцарска, Аустрија и Француска. Званични подаци на шта овдашњи грађани троше овако добијени новац - не постоји. Јер, реч је о трансферима новаца између домаћинстава, односно грађана.

Пратите нас и на инстаграму.