Pet ključnih stvari koje student NE NAUČI na fakultetu

Pored pregršt stvari koje studenti na fakultetima nauče, što korisnih što i onih malo manje, postoje i veštine i znanja koje studenti ne steknu na fakultetima, a koje im kasnije mogu biti od velike pomoći u poslu i daljem razvoju u karijeri.

Zbog ekspanzije interneta i društvenih mreža sve je više mladih, čak i onih sa završenim fakultetima, sa slabim poznavanjem srpskog jezika. Pravopis srpskog jezika za mnoge je bauk, sastavljeno i rastavljeno pisanje reči predstavlja polje velikih nedoumica čak i za same studente na fakultetima. Ima i sve više onih koji završe fakultet ali su i dalje u nedoumici oko pravilnog pisanja određenih reči. Pa tako vrlo česti i za davno svršene studente predsednik postaje „precednik“, a sumnjam, postaje „sumljam“. Zbog ovakvog stanja nije iznenađujuć nedavni apel Odbora za standardizaciju srpskog jezika upućen Konferenciji univerziteta Srbije, da se na fakultete u Srbiji uvede srpski jezik kao obavezan predmet. 

Od komunikacijskih veština u dobroj meri zavise uspesi u životu svakog od nas, kako na poslovnom tako i na privatnom planu. Međutim, ove veštine se ne uče na fakultetima iako je njihova važnost u sveukupnom razvoju jedne osobe neprocenjiva. Šta se podrazumeva pod komunikacijskim veštinama? Slušanje onoga što nam sagovornik priča je na prvom mestu, ipak ne treba zanemariti ni način na koji nam sagovornik saopštava stvari. Neverbalna komunikacija podjednako je bitna kao verbalna. Jezikom tela mi dosta toga otkrivamo i govorimo. Od važnih komunikacijskih veština spomenućemo i kontrolisano upravljanje emocijama. Emocije igraju važnu ulogu u našem životu, kako privatnom tako i poslovnom pa je upravljanje njima veoma važno za uspeh u životu. Među komunikacijskim veštinama treba spomenuti jasno i koncizno izražavanje, kao i negovanje prijateljskog stava kroz otvorene razgovore sa kolegama. Sa komunikacijskim veštinama su direktno povezani i vokabular, odnosno poznavanje jezika, jer nam to omogućuje da se izrazimo onako kako želimo.

Ključna veština 21. veka jeste digitalna pismenost. Upotrebu savremenih tehnologija mora da prati digitalna pismenost, međutim,  jako mali broj mladih je stekne na fakultetu. Kornel univerzitet je digitalnu pismenost definisao kao „sposobnost pronalaženja, ocene, korišćenje i stvaranja sadržaja korišćenjem tehnologije i interneta“. Dakle, digitalno pismena osoba je svesna brojnih izvora informacija, prednosti i mana raznih medija, može da razume različite izvore informacija i poveže ih. Uz to, ume aktivno da se koristi računarom, društvenim mrežama, internetom i drugim tekovinama digitalnih tehnologija. 

Aktivizam, volonterizam, praksa i negovanje preduzetničkih veština kod studenata na fakultetima u Srbiji je retka pojava. Nažalost malo je onih studijskih programa koji u svojoj ponudi imaju programe o preduzetništvu i razvoju preduzetničkih veština. Većina svršenih studenata završi fakultete bez znanja o preduzetničkim veštinama i bez dana volonterske prakse. Negovanje aktivizma kod mladih još uvek je nepoznanica i za njih kao i za obrazovni sistem.

Na većini fakulteta u Srbiji uči se uglavnom jedan strani jezik. Ukoliko neko želi da nauči još jedan jezik pored engleskog, a da pri tom ne studira Filološki fakultet, sticanje znanja novog stranog jezika mora potražiti na drugom mestu. 

Pet navedenih veština sigurno mogu biti od velike pomoći svršenim studentima u  traženju  budućeg posla. Nažalost, ove veštine nisu još uvek u fokusu obrazovnog sistema, ali to nikako ne treba da bude izgovor mladima da iste zanemare, posebno ako se u obzir uzme njihova praktičnost i važnost.