Пет кључних ствари које студент НЕ НАУЧИ на факултету

Поред прегршт ствари које студенти на факултетима науче, што корисних што и оних мало мање, постоје и вештине и знања које студенти не стекну на факултетима, а које им касније могу бити од велике помоћи у послу и даљем развоју у каријери.

Због експанзије интернета и друштвених мрежа све је више младих, чак и оних са завршеним факултетима, са слабим познавањем српског језика. Правопис српског језика за многе је баук, састављено и растављено писање речи представља поље великих недоумица чак и за саме студенте на факултетима. Има и све више оних који заврше факултет али су и даље у недоумици око правилног писања одређених речи. Па тако врло чести и за давно свршене студенте председник постаје „прецедник“, а сумњам, постаје „сумљам“. Због оваквог стања није изненађујућ недавни апел Одбора за стандардизацију српског језика упућен Конференцији универзитета Србије, да се на факултете у Србији уведе српски језик као обавезан предмет. 

Од комуникацијских вештина у доброј мери зависе успеси у животу сваког од нас, како на пословном тако и на приватном плану. Међутим, ове вештине се не уче на факултетима иако је њихова важност у свеукупном развоју једне особе непроцењива. Шта се подразумева под комуникацијским вештинама? Слушање онога што нам саговорник прича је на првом месту, ипак не треба занемарити ни начин на који нам саговорник саопштава ствари. Невербална комуникација подједнако је битна као вербална. Језиком тела ми доста тога откривамо и говоримо. Од важних комуникацијских вештина споменућемо и контролисано управљање емоцијама. Емоције играју важну улогу у нашем животу, како приватном тако и пословном па је управљање њима веома важно за успех у животу. Међу комуникацијским вештинама треба споменути јасно и концизно изражавање, као и неговање пријатељског става кроз отворене разговоре са колегама. Са комуникацијским вештинама су директно повезани и вокабулар, односно познавање језика, јер нам то омогућује да се изразимо онако како желимо.

Кључна вештина 21. века јесте дигитална писменост. Употребу савремених технологија мора да прати дигитална писменост, међутим,  јако мали број младих је стекне на факултету. Корнел универзитет је дигиталну писменост дефинисао као „способност проналажења, оцене, коришћење и стварања садржаја коришћењем технологије и интернета“. Дакле, дигитално писмена особа је свесна бројних извора информација, предности и мана разних медија, може да разуме различите изворе информација и повеже их. Уз то, уме активно да се користи рачунаром, друштвеним мрежама, интернетом и другим тековинама дигиталних технологија. 

Активизам, волонтеризам, пракса и неговање предузетничких вештина код студената на факултетима у Србији је ретка појава. Нажалост мало је оних студијских програма који у својој понуди имају програме о предузетништву и развоју предузетничких вештина. Већина свршених студената заврши факултете без знања о предузетничким вештинама и без дана волонтерске праксе. Неговање активизма код младих још увек је непознаница и за њих као и за образовни систем.

На већини факултета у Србији учи се углавном један страни језик. Уколико неко жели да научи још један језик поред енглеског, а да при том не студира Филолошки факултет, стицање знања новог страног језика мора потражити на другом месту. 

Пет наведених вештина сигурно могу бити од велике помоћи свршеним студентима у  тражењу  будућег посла. Нажалост, ове вештине нису још увек у фокусу образовног система, али то никако не треба да буде изговор младима да исте занемаре, посебно ако се у обзир узме њихова практичност и важност.