JAVNO - PRIVATNO PARTNERSTVO, NOVI TREND I ŠANSA ZA RAZVOJ: Može li ovaj model poslovanja zaživeti kod nas?
Javno-privatna partnerstva nisu samo način da se izgradi infrastruktura, nego zahtevaju dugoročnu posvećenost, ali i finansijske obaveze.
Ova vrsta poslovanja je takođe važan su faktor i za razvoj energetskih projekata, rečeno je danas na Drugoj srpskoj konferenciji o javno-privatnom partnerstvu u Beogradu. Učesnici panela posvećenog modelima javno-privatnog partnerstva za infrastrukturno i energetsko snabdevanje poručili su da takve projekte treba pažljivo odabrati i pripremiti.
Najveći ruski mobilni operater i Huavej potpisali sporazum o razvoju 5G mreže
U OVOJ PRODAVNICI možete da kupite makarone ili voće ali samo ako ponesete i posudu od kuće
JOŠ JEDAN ZNAČAJAN PROJEKAT: Užice dobija visokoškolski i privredni IT centar
Stručnjak za javno-privatno partnerstvo u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) Markos Martines Garsija rekao da su do sada viđena mnoga neuspešna javno-privatna partnerstva i to pre svega zbog neodvoljne pripreme takvih projekata zbog čega je mnogo resusrsa uzaludno potrošeno.
- Moramo veću pažnju da obratimo na ranu fazu projekta i to trenutno činimo. Mnogo više radimo na fazama pre nabavke i pomažemo kreiranju odgovarajućeg pravnog i institucionalnog oblika kako bi se pripremio projekat - rekao je Martines Garsija.
On je podsetio da je poznato koliko je komplikovano pripremiti na primer koncesiju za aerodrome, što je veoma skup projekat i dodao da je u okviru EBRD organizovana nova jedinica koja ima cilj da podrži pripremu projekata javno-privatnog parntnerstva.
- Jedna od grešaka koje smo načinili jeste da smo skočili da podržimo klijente koji nisu ozbiljni i posvećeni i odustaju kada naiđu na prvu prepreku - rekao je stručnjak EBRD-a i naveo da je zato na pripremi projekata s klijentima okupljeno oko 20 eksperata, kao i sektorski eksperti za transport, energetiku i vodosnabdevanje.
EBRD je i u Srbiji, dodao je, radio na razmatranju zakona o javno-privatnom partnerstvu, njegovim nedostacima i uslađivanju s pravilima EU.
- Želimo da pomognemo klijentima ne samo tokom pripreme projekata nego i tokom upravljanja i održavanja projekta - rekao je Martines Garsija i dodao da EBRD podržava reforme koje su potrebne u sektoru energetike.
Miloš Laković, partner jedne advokatske kancelarije u Beogradu, rekao je da su u energetici takvi projekti uglavnom vezani za električnu i toplotnu energiju iz bilo kog izvora i energetski transport.
- Ono što je važno za dopremanje energije jeste stabilna i neprekinuta dostava energije po razumnim cenama. U ovom regionu postoji nedostatak elektrana. Kada je reč o toplanama, postoji obaveza prema EU da zatvorimo postojeće kapacitete koji su neefikasni. Taj proces je već počeo u Srbiji - rekao je Laković.
Naglasio je da je javno-privatno partnerstvo važno za razvoj energetskih projeketa kako u Srbiji tako i u regionu.
Govoreći o projektima iz oblasti eneregtike u Srbiji, Laković kaže da se četvrtina od 112 do sada odobrenih projekata javno-privatnog partnerstva odnosi na javno osvetljenje i pitanja energetske efikasnosti, 10 na cetralno grejanje i jedan na spalionicu u Vinči koja treba da proizvodi struju. Naveo je da ima dosta projekata koji se odnose na grejanje, i da je to zato što oko 60 gradova u Srbiji imaju centralno grejanje.
- U skladu sa zakonom, dopremanje toplotne eneregrije jeste delatnost od javnog interesa i potrebna je koncesija ako vi kao privatnik želite da se time bavite - rekao je Lakićević.
Dodao je i da se za projekte koji se odnose na generisanje struje u regionu traži način da se oni razvijaju u okviru javno-privatnog partnerstva, te da su i u oblasti razvoja projekata iz energetike takođe važne privatne inicjative.
Advokat Anđelka Todorović, rekla je da je važno da se razmišlja o strukturi javno-privatnog partnerstva i kako tom partnerstvu i zajedničkom projektu prići u praksi.
- Vi imate projekat i sve ide kako treba, a onda hoćete još jednu stvar da ubacite, potom još nešto - rekla je Todorovićeva govoreći o probijanju i rokova i finansija za određene projekte.
Istakla je da je ključno najpre identifikovati potrebu javnog sektora, nakon jasne analize videće se koja odgovornost treba da se prebaci na privatnog partnera, a neophodno je sagledati i mehanizme implementacije koju ta struktura partnerstva mora da preživi kroz neki period.
Kako je rekla, javne službe mogu da imaju korist od tehničkog iskustva, inovacija, znanja i finansijskih sposobnosti privatnog sektora, pri čemu treba odmeriti i rizike. Objasnila je da se ugovorima o održavanju prenosi značajna odgovornosti sa javne na privatnu stranu, pri čemu i dalje postoji javni vlasnik koji ima kontrolu, ali sam rad, profit i efikasnost se prebacuju na privatnog partnera.
Prodata prva digitalna haljina po VRTOGLAVOJ ceni! (VIDEO/FOTO)
Kompletan vodič za buduće preduzetnike: Pet koraka za započinjanje sopstvenog posla
Posao za najbolje diplomce medicine: Njih 100 dobija zaposlenje, a traži se i 600 sestara i tehničara!
Generalni direktor jedne kompanije iz Skoplja, koja ima iskustva u javno - privatnom partnerstvu, Nikola Bitrak govorio je o iskustvima Severne Makedonije u vezi sa javno-privatnom partnerstvu u oblasti energetike.
Naglasio je da potrebe za električnom energijom rastu, a proizvodnja struje je sve manja, i navod da kompanije u regionu ne vole da povećavaju cene energije iz socijalnih razloga, a istovremeno ne mogu da sama obezbede finansiranje projekata.
- Banke neće da ih finansiraju bez državnih garancija koje je teško dobiti - naveo je Bitrak.
Zemlje regiona se zato, dodaje, suočavaju s tim kako izaći iz te situacije što, naglašava, ipak znači da su projekti javno-privatnog partnerstva izvodljivi. Naveo je primer velike elektrane u Severnoj Makedoniji za koju je deset godina trajao proceš nabavke zbog odsustva dobre strategije.
- Bitno je da razmišljamo i na globalnom nivou, ali i da poboljsavamo komunikaciju među vladama u regionu kako da pospešsimo saradnju za javno-privatno partnerstvo - zaključio je Bitrak.
