ЈАВНО - ПРИВАТНО ПАРТНЕРСТВО, НОВИ ТРЕНД И ШАНСА ЗА РАЗВОЈ: Може ли овај модел пословања заживети код нас?
Јавно-приватна партнерства нису само начин да се изгради инфраструктура, него захтевају дугорочну посвећеност, али и финансијске обавезе.
Ова врста пословања је такође важан су фактор и за развој енергетских пројеката, речено је данас на Другој српској конференцији о јавно-приватном партнерству у Београду. Учесници панела посвећеног моделима јавно-приватног партнерства за инфраструктурно и енергетско снабдевање поручили су да такве пројекте треба пажљиво одабрати и припремити.
Највећи руски мобилни оператер и Хуавеј потписали споразум о развоју 5Г мреже
У ОВОЈ ПРОДАВНИЦИ можете да купите макароне или воће али само ако понесете и посуду од куће
ЈОШ ЈЕДАН ЗНАЧАЈАН ПРОЈЕКАТ: Ужице добија високошколски и привредни ИТ центар
Стручњак за јавно-приватно партнерство у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) Маркос Мартинес Гарсија рекао да су до сада виђена многа неуспешна јавно-приватна партнерства и то пре свега због неодвољне припреме таквих пројеката због чега је много ресусрса узалудно потрошено.
- Морамо већу пажњу да обратимо на рану фазу пројекта и то тренутно чинимо. Много више радимо на фазама пре набавке и помажемо креирању одговарајућег правног и институционалног облика како би се припремио пројекат - рекао је Мартинес Гарсија.
Он је подсетио да је познато колико је компликовано припремити на пример концесију за аеродроме, што је веома скуп пројекат и додао да је у оквиру ЕБРД организована нова јединица која има циљ да подржи припрему пројеката јавно-приватног парнтнерства.
- Једна од грешака које смо начинили јесте да смо скочили да подржимо клијенте који нису озбиљни и посвећени и одустају када наиђу на прву препреку - рекао је стручњак ЕБРД-а и навео да је зато на припреми пројеката с клијентима окупљено око 20 експерата, као и секторски експерти за транспорт, енергетику и водоснабдевање.
ЕБРД је и у Србији, додао је, радио на разматрању закона о јавно-приватном партнерству, његовим недостацима и услађивању с правилима ЕУ.
- Желимо да помогнемо клијентима не само током припреме пројеката него и током управљања и одржавања пројекта - рекао је Мартинес Гарсија и додао да ЕБРД подржава реформе које су потребне у сектору енергетике.
Милош Лаковић, партнер једне адвокатске канцеларије у Београду, рекао је да су у енергетици такви пројекти углавном везани за електричну и топлотну енергију из било ког извора и енергетски транспорт.
- Оно што је важно за допремање енергије јесте стабилна и непрекинута достава енергије по разумним ценама. У овом региону постоји недостатак електрана. Када је реч о топланама, постоји обавеза према ЕУ да затворимо постојеће капацитете који су неефикасни. Тај процес је већ почео у Србији - рекао је Лаковић.
Нагласио је да је јавно-приватно партнерство важно за развој енергетских пројекета како у Србији тако и у региону.
Говорећи о пројектима из области енерегтике у Србији, Лаковић каже да се четвртина од 112 до сада одобрених пројеката јавно-приватног партнерства односи на јавно осветљење и питања енергетске ефикасности, 10 на цетрално грејање и један на спалионицу у Винчи која треба да производи струју. Навео је да има доста пројеката који се односе на грејање, и да је то зато што око 60 градова у Србији имају централно грејање.
- У складу са законом, допремање топлотне енерегрије јесте делатност од јавног интереса и потребна је концесија ако ви као приватник желите да се тиме бавите - рекао је Лакићевић.
Додао је и да се за пројекте који се односе на генерисање струје у региону тражи начин да се они развијају у оквиру јавно-приватног партнерства, те да су и у области развоја пројеката из енергетике такође важне приватне иницјативе.
Адвокат Анђелка Тодоровић, рекла је да је важно да се размишља о структури јавно-приватног партнерства и како том партнерству и заједничком пројекту прићи у пракси.
- Ви имате пројекат и све иде како треба, а онда хоћете још једну ствар да убаците, потом још нешто - рекла је Тодоровићева говорећи о пробијању и рокова и финансија за одређене пројекте.
Истакла је да је кључно најпре идентификовати потребу јавног сектора, након јасне анализе видеће се која одговорност треба да се пребаци на приватног партнера, а неопходно је сагледати и механизме имплементације коју та структура партнерства мора да преживи кроз неки период.
Како је рекла, јавне службе могу да имају корист од техничког искуства, иновација, знања и финансијских способности приватног сектора, при чему треба одмерити и ризике. Објаснила је да се уговорима о одржавању преноси значајна одговорности са јавне на приватну страну, при чему и даље постоји јавни власник који има контролу, али сам рад, профит и ефикасност се пребацују на приватног партнера.
Продата прва дигитална хаљина по ВРТОГЛАВОЈ цени! (ВИДЕО/ФОТО)
Комплетан водич за будуће предузетнике: Пет корака за започињање сопственог посла
Посао за најбоље дипломце медицине: Њих 100 добија запослење, а тражи се и 600 сестара и техничара!
Генерални директор једне компаније из Скопља, која има искуства у јавно - приватном партнерству, Никола Битрак говорио је о искуствима Северне Македоније у вези са јавно-приватном партнерству у области енергетике.
Нагласио је да потребе за електричном енергијом расту, а производња струје је све мања, и навод да компаније у региону не воле да повећавају цене енергије из социјалних разлога, а истовремено не могу да сама обезбеде финансирање пројеката.
- Банке неће да их финансирају без државних гаранција које је тешко добити - навео је Битрак.
Земље региона се зато, додаје, суочавају с тим како изаћи из те ситуације што, наглашава, ипак значи да су пројекти јавно-приватног партнерства изводљиви. Навео је пример велике електране у Северној Македонији за коју је десет година трајао процеш набавке због одсуства добре стратегије.
- Битно је да размишљамо и на глобалном нивоу, али и да побољсавамо комуникацију међу владама у региону како да поспешсимо сарадњу за јавно-приватно партнерство - закључио је Битрак.
