Srbi otkrivaju kako ZAISTA izgleda traženje POSLA u Nemačkoj: Zbog jedne stvari ljudi često ODUSTAJU

Kada biste danas dobili ugovor za posao u Nemačkoj prvi radni dan u toj zemlji bi vam u najboljem slučaju bio u martu sledeće godine. A u najgorem na jesen ili čak zimu 2019. Vreme čekanja na radnu vizu meri se mesecima.

Državljanima zemalja Zapadnog Balkana je, promenom regulative 2016. godine, olakšano zasnivanje radnog odnosa u Nemačkoj, pa oni koji imaju dokaz da im je ponuđen posao u Nemačkoj mogu da apliciraju za radnu vizu. To je dovelo do naglog povećanja broja zahteva u ambasadi, pa se i vreme čekanja na izdavanje vize produžilo.

Kako bi ubrzali postupak, krajem novembra prošle godine nemačka ambasada u Beogradu pojednostavila je proceduru, tako što je ukinula obavezu poslodavaca da traže dozvolu za zapošljavanje, pa celokupnu dokumentaciju predaju potencijalni zaposleni.

Problem, međutim, na taj način nije rešen, jer – da bi uopšte predali papire – kandidati čekaju mesecima i, kako kažu, taj period ne da se nije skratio, već se i produžio.

- Do juna se na termin za predaju papira čekalo četiri do pet meseci, a od juna se to produžilo na sedam - priča za DW Dejan M. iz Beograda. On je u februaru dobio posao u IT-sektoru u Berlinu i odmah aplicirao za vizu. I dalje čeka termin za predaju papira.

Prema podacima na sajtu Ambasade Savezne Republike Nemačke, na termin za predaju papira se, u zavisnosti od kategorije zapošljavanja, čeka od pet do deset meseci. Potom se na odgovor čeka još devet do deset nedelja, a, kako sami navode, "neretko i duže".

Raznim merama nastojimo da skratimo vreme čekanja na termin, odgovaraju za DW u ambasadi.

- U Odeljenju za vize zaposlen je dodatni broj službenika, dok je istovremeno optimirana prezentacija relevantnih informacija na internet-stranici ambasade, kako bi pristup informacijama bio olakšan i kako bi se svim podnosiocima zahteva tačno objasnilo koja su im dokumenta potrebna. Takođe dajemo opširna objašnjenja putem mejla - navodi se u pisanom odgovoru.

Mejlom je nemoguće dobiti odgovor, tvrdi Dejan, koji za sada nema pozitivna iskustva s nemačkom administracijom. Kaže da službenici daju vrlo šture informacije, pa se najviše informiše na internet-forumima i Fejsbuk-grupama na kojima ljudi prepričavaju svoja iskustva i jedni drugima pomažu.

- Oni ne odgovaraju ono što ih pitate, nego imaju šablon koji je isti za sva pitanja. A kad ih zovete, ne kažu vam ni ime ni prezime i dok priča, već spušta slušalicu, tako da ne možete ni da pitate - žali se Dejan.

- Standardizovani odgovori koji daju detaljne informacije nam pomažu da što veći broj službenika, koji bi inače davao informacije putem telefona, radi na šalterima, kako bi se ubrzao proces podnošenja zahteva - odgovaraju u ambasadi. Naglašavaju pri tom da, zbog zaštite podataka, ne postoji mogućnost davanja informacija u vezi sa tekućim predmetima telefonskim putem.

- Uprkos svim tim nastojanjima ambasade, veliki broj podnosilaca zahteva dovodi do dužeg čekanja, a samim tim i do nezadovoljstava. Koleginice i kolege se iz tog razloga školuju kako da i u neprijatnim situacijama daju ljubazne odgovore - dodaje se u odgovoru.

U međuvremenu strpljenje gube i oni koji čekaju vizu, i poslodavci koji radnike moraju da čekaju i po godinu dana.

- A šta ćete mu onda? U IT-sektoru niko neće da vas čeka 12 meseci - kaže Dejan. On ukazuje i na apsurd da ugovor koji se predaje u ambasadi ne sme da bude stariji od šest meseci.

- Znači moja firma bi morala da menja datume. To je klasična kvaka 22, tako da tu nema rešenja. Možeš samo da čekaš i da budeš strpljiv - dodaje Dejan.

Više od svega, njega ipak brine koliko će vremena proći dok mu se u Nemačkoj pridruže supruga i sin, jer se na spajanje porodice u najboljem slučaju čeka isto toliko, a u najgorem i duže.

- To je katastrofa. Hajde tri meseca da smo razdvojeni, to se nekako i pregura, ali šest i više, to je baš loše - zabrinut je Dejan.

Ta procedura može da se zakomplikuje i više nego dobijanje radne vize, jer je za spajanje porodice neophodno ispuniti i dodatne uslove – da supružnik koji je dobio posao u Nemačkoj ima dovoljna primanja da izdržava porodicu i da ima adekvatan smeštaj.

U slučaju porodice Milošević, procedura spajanja je trajala skoro tri godine.

- Suprug je otišao u oktobru 2015. godine. On je medicinski tehničar i brzo smo to odradili, jer se tad nije dugo čekalo na termin u ambasadi - seća se Nina. Tada su, međutim, stvari počele da se komplikuju.

- Niko mu nije rekao da će diplomu moći da nostrifikuje tek sledeće godine. Tu informaciju je administracija sakrila i oni su zaslužni što smo mi tako dugo čekali - kivna je ona i danas.

Tako su im skoro dve godine protekle u nostrifikovanju diplome i potrazi za poslom. Kad je konačno dobio ugovor u Bavarskoj, usledilo je traženje stana koji će zadovoljiti kriterijume administracije.

- Prošle godine u oktobru smo aplicirali za termin u ambasadi i čekali četiri meseca nadajući se da će u međuvremenu naći stan, ali bezuspešno. Na kraju je dao otkaz i otišao za Drezden. Mesec dana je bio bez posla i na kraju našao stan i posao, pa smo ponovo slali u ambasadu - nastavlja Nina svoju sagu. Novi termin dobili su u martu ove godine, a tri meseca kasnije konačno i vize za nju i dvoje dece.

I Dejan i Nina podvlače isto – oni koji ulaze u avanturu, moraju dobro da se naoružaju strpljenjem, jer je odlazak na legalan način sve, samo ne jednostavan.

Dejan kaže da više nije ni u poziciji da odustane, jer je zbog novog posla u Nemačkoj dao otkaz na prethodnom u Beogradu, pa ostao bez redovnih prihoda.

- U početku sam pozajmljivao pare. Posle sam otvorio preduzetničku radnju i počeo da radim za tu firmu kao frilenser. Ali to je zato što je, na svu sreću, kompanija normalna i stalo im je do radnika, pa sad zarađujem da mogu da vratim dugove. Ali šta drugi ljudi rade, kako se snalaze, ja stvarno ne znam - priča Dejan.

Nina je na momente gubila nadu da će njihova situacija ikada biti rešena.

- U međuvremenu se svašta menjalo i u njihovim pravilima, pa morate da budete u tome svakodnevno da biste to ispratili. A kada su porodice tako dugo razdvojene, nastaju razni problemi. Teško je biti u braku na taj način. Pogotovo ako nema novca ni on tamo, ni vi ovde, deca mala, a neizvesnost ogromna - priča Nina.

Kad su joj konačno javili da je viza odobrena, kaže, nije mogla da veruje.

- Drhtala sam i gledala u telefon. Posle toliko vremena, toliko neprijatnosti... - seća se tog dana i sada kroz smeh zaključuje:

- Otvoriću agenciju za pomoć ljudima.