Veliko istraživanje: Ovu platu mladi u Srbiji očekuju po završetku fakulteta
Prvi koraci na tržištu rada
U poređenju sa vršnjacima iz drugih država centralne Evrope mladi u Srbiji nemaju značajno radno iskustvo, a čak 44,5 odsto smatra da su loše pripremljeni za svoje buduće zanimanje. Većina diplomaca ističe volontiranje kao jedino dodatno iskustvo koje su stekli tokom studija, dok su posao ili praksa tokom studiranja veoma retke. Smatraju i da početna plata treba da im bude veća od 50.000 dinara.
Pročitajte i:
Ovo su samo neki od zaključaka Deloite-ovog istraživanja "Prvi koraci na tržištu rada" u kome je ispitano više od 5.700 studenata i diplomaca sa vodećih univerziteta iz 14 zemalja regiona, uključujući i Srbiju.
Objašnjenje zašto je volontiranje jedino iskustvo za većinu jeste nedovoljna dostupnost mogućnosti za obavljanje prakse ili drugih vannastavnih aktivnosti. To objašnjava i činjenicu da skoro polovina ispitanika iz Srbije nema poverenja u svoje veštine.
Uprkos tome što smatraju da nisu dovoljno pripremljeni za budući posao, mladi Srbi veoma visoko samoocenjuju sledeće kompetencije: sposobnost efikasnog učenja novih stvari (81%), timski rad (72%), komunikativnost (70%), samoorganizaciju (68%), što je više od regionalnog proseka.
Kada biraju novi posao mladi iz Srbije (41,5%) ističu, kao i njihovi vršnjaci iz centralne Evrope, da im je najvažnija mogućnost da razvijaju svoje veštine. Na drugom mestu je rad na zanimljivim projektima (13,4%). Na trećem i četvrtom mestu ističu mogućnost napredovanja u karijeri (11,6%) i konkurentnu zaradu (8,5%). Zanimljivo je da je procenat mladih u Srbiji kojima je novac odlučujući faktor pri izboru posla značajno niži od centralnoevropskog proseka i iznosi 12,9%. Najvažniji motiv za promenu posla je nedovoljno poštovanje njihovog rada (25,6%).
Većina mladih iz Srbije (62,8%) žele da rade kao stručnjaci u svojim oblastima. Skoro polovina (46,3%) bi volela da radi za veliku međunarodnu kompaniju. Istraživanje pokazuje da mladi ljudi u našoj zemlji najviše cene stalno zaposlenje u obliku trajnog ugovora sa jednim poslodavcem što ih čini lojalnim zaposlenima u koje vredi ulagati. Srpski milenijalsi su takođe vrlo konzervativni kad je reč o radnom prostoru, 28% bi radije da deli kancelariju sa nekoliko kolega nego da sedi u velikim kancelarijama otvorenog tipa. Što se tiče radnog vremena, vole fleksibilnost – veliki procenat od 37,2% bi želeo da radi sa različitih lokacija (kancelarija ili kuća) sa fleksibilnim radnim vremenom.
Više od 40 odsto poslova NESTAĆE za 25 godina: Pogledajte zanimanja koja su PRVA NA UDARU
Nedostatak realizma u očekivanju početne zarade nije zaobišao ni mlade iz Srbije u istraživanju, oni slede trend svojih vršnjaka iz centralne Evrope koji često očekuju veće zarade od prosečnih u svojim zemljama. Prosečna bruto plata u Srbiji iznosi 54.340 dinara (podaci iz decembra 2017.), a velika većina mladih 84,4% očekuje zaradu veću od 50.000 dinara. Samo 15,6% žele da zarađuju do 50.000 dinara i većina njih su žene. To je dosta iznenađujuće imajući u vidu da 81,7% ispitanika ocenjuje Srbiju kao siromašnu zemlju i da samo manjina stavlja novac kao najbitniji faktor pri izboru posla. Izgleda da te činjenice ne umanjuju njihova očekivanja.
Veliki broj mladih (76,8%) iz centralne Evrope bi bilo spremno da napusti svoju državu zbog prave poslovne prilike. Ovaj procenat je visok i u Srbiji, čak 73,8% mladih bi se odlučilo na takvu mogućnost, i tu nema razlike među muškarcima i ženama. Ova činjenica je u skladu sa odgovorima o proceni situacije na tržištu rada u Srbiji.
- Aktuelni trend „odliva mozgova“ sa kojim se suočavaju mnoge zemlje je realna pretnja kompanijama širom centralne Evrope. Mladi su srećni ukoliko imaju šansu da se presele zbog posla, i mnogi vide međunarodne kompanije kao ključne za ostvarenje svojih ambicija – ne samo zato što ih percipiraju kao nekoga ko nudi veće zarade. Za milenijalse je veoma važna i privlačna različita i inkluzivna kultura – 88 odsto ispitanika iz centralne Evrope kaže da im se dopada da rade sa različitim kolegama, posebno kada imaju mogućnost da rade sa starijim i iskusnijim od sebe - kaže Žarko Mijović, partner za razvoj talentata u Deloit.
Aktiviran besplatan broj za prijavu rada "na crno" - 0800 300 307
Među najvažnijim vrednostima za mlade iz Srbije su srećna porodica, dobro zdravlje i obrazovanje. Takođe, velika većina (73,8%, malo iznad centralnoevropskog proseka) kaže da je profesionalni rad uvek bio visoko vrednovan u porodici iz koje dolaze. Tako da nije čudno što 90 odsto pretpostavlja da bi radili čak i ako ne bi morali, dok samo 3% posao tretira kao neprijatnu dužnost.
"Lidl" objavio konkurs za ZAPOŠLJAVANJE: Određene uslove MORATE da ispunjavate da bi vas zaposlili
Mladi iz Srbije veruju da pravi lider ulaže u razvoj svojih zaposlenih i smatraju da treba da bude inspirativan i ima sposobnost strateškog razmišljanja. Takođe, misle da lideri treba da se usredsrede na obezbeđivanje dugoročne budućnosti svoje organizacije i profesionalnog rasta i razvoja zaposlenih (54 odsto). Treba istaći da mladi Srbi misle da poslovni lideri ostvaruju važniji uticaj na društvo od države: 59 odstob smatra da lideri iz sveta biznisa ostvaruju veći uticaj nego vlade po pitanju brojnih problema sa kojim se društva suočavaju.
Prilika za nezaposlene u Srbiji: Nemci HITNO traže radnike, 1,2 miliona nepopunjenih radnih mesta
Skoro polovina (47 odsto) mladih iz zemalja centralne Evrope više žele da budu stručnjaci u svojoj oblasti nego da se nađu na rukovodećim pozicijama. To ne znači da nisu ambiciozni, skoro trećina ispitanika (31 odsto) veruje da njihovi vršnjaci prepoznaju njihove liderske kvalitete.
- To što mladi ljudi pridaju veću važnost poslu ne znači da su spremni da žrtvuju svoj privatni život. Oni žele da budu deo nečeg značajnog, da rade u kompanijama u kojima se njihov rad ceni, mišljenje uvažava, u kojima imaju mogućnost da razvijaju svoje profesionalne veštine i u kojima rukovodstvo odluke donosi demokratski. Poslodavci koji uspeju da ostvare taj balans mogu da pridobiju lojalnost i posvećenost najboljih mladih talenata - zaključuje Žarko Mijović.
