BENZIN, DIZEL ILI ELEKTRIČNI: Ko više troši i koji je skuplji za održavanje? Svi odgovori na jednom mestu!
Kada se uzmu u obzir sve ove okolnosti, električni i hibridni automobili na duži rok donose znatnu uštedu svojim vlasnicima, u odnosu na klasične "benzince".
Vozači koji se odluče da svoje stare automobile, sa pogonom na benzin ili dizel, zamene električnim ili hibridnim vozilima, mogli bi samo na gorivu da uštede i više od 500 dinara na svakih 100 pređenih kilometara. Takođe, održavanje električnih vozila mnogo je jeftinije od servisiranja klasičnih automobila, a kao značajne prednosti stručnjaci ističu i ekološku komponentu, kao i mirnu i tihu vožnju, mnogo bolje ubrzanje i višegodišnju garanciju na pogonsku bateriju.
GRADI SE BEOGRAD: 605 metara saobraćajnice omogući će pristup privrednoj zoni i NOVIM FABRIKAMA
STIŽE NOVA OAZA ZA ODMOR U SRBIJI: Raspisan tender za dodatne radove na jezeru Bubanj kod Kragujevca
SJAJNE VESTI, PAŠĆE RATE KREDITA: NBS donela važne odluke u cilju olakšavanja otplate građana
Otkako je Vlada Srbije u martu donela Uredbu o subvencijama za kupovinu novih električnih i hibridnih vozila, ovi automobili mogu se kupiti i za manje od 20.000 evra. Naime, država je odlučila da subvencioniše njihovu kupovinu sa 250 do 5.000 evra, a predstavnici Vlade rekli su da je ova konkretna mera doneta u cilju rešavanja pitanja zagađenja vazduha i unapređenja kvaliteta životne sredine.
Stručnjaci kažu da je upravo cena ovih vozila najveća početna prepreka, ali ističu da je održavanje električnih automobila mnogo jeftinije od klasičnih benzinaca i dizelaša koji imaju motore sa unutrašnjim sagorevanjem.
Takođe, podsećaju da je problem i nedovoljno razvijena infrastruktura, odnosno mreža punjača za električna vozila, jer postoji možda tek petnaestak punktova u Srbiji gde vlasnici mogu da dopune svoju bateriju. U Beogradu je nešto bolja situacija, jer su mnoge firme počele da instaliraju punjače na svojim parkinzima, a dostupni su i u nekim javnim garažama, kao i na parkingu više beogradskih hotela, gde je punjenje još uvek besplatno.
Što se tiče potrošnje, klasičan automobil na benzin ili dizel, koji troši u proseku 4-5 litra na 100 km, koštaće vlasnika oko 600-650 dinara (za 100 km vožnje). Istovremeno, električni auto za istu razdaljinu potroši oko 12 kWh struje, odnosno oko 110 dinara ako ga punite kod kuće po skupoj tarifi (pod uslovom da ste u srednjoj, plavoj zoni po potrošnji) ili samo 25 dinara ako ga punite noću i koristite jeftiniju struju.
Kada se uzmu u obzir sve ove okolnosti, električni i hibridni automobili na duži rok donose znatnu uštedu svojim vlasnicima, u odnosu na klasične "benzince".
Prodavci električnih vozila očekuju da bi u početku državne subvencije mogle više da koriste firme, odnosno da su kompanije za sada "viđene" kao najčešći kupci, a očekuju i dalja ulaganja u logistiku i infrastrukturu.
Velike firme glavni kupci
Punjači najnovije generacije, kojih ima na pet lokacija na autoputevima u Srbiji, mogu da napune bateriju električnog automobila za oko 30-40 minuta, što je, prema ocenama stručnjaka, odlična brzina. DC punjači koji se grade u našoj zemlji su kapaciteta 50KW, a brži AC punjač koji će jedan jači auto napuniti za okvirno 4 sata možete instalirati i u svojoj kući, ako za to postoje uslovi - trofazna struja i 16 ampera po fazi.
Poznavaoci prilika ocenjuju da se električni automobil najviše isplati osobi koja će maksimalno iskoristiti kapacitet baterije, odnosno da se u ovom trenutku verovatno najviše isplate firmama sa velikim voznim parkom.
Takođe, navode primer taksiste koji sa prosečnim električnim automobilom, ako svakog dana prelazi po 150 kilometara, može da očekuje povrat investicije za dve do tri godine.
Profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić ocenjuje da je budućnost sigurno u električnom automobilu i da je to trend koji se ne može zaustaviti i koji su već prepoznale mnoge zemlje.
- I Srbija je odlučila da finansira, odnosno dotira, kupovinu ovakvih vozila, a nemačka vlada je, na primer, donela strategiju da do 2030. godine najmanje 50 odsto voznog parka bude elektrifikovano. Pored ekoloških prednosti, ova vrsta automobila ima i druge benefite, poput velikih ubrzanja, mirne i tihe vožnje, manjih troškova održavanja... - kaže profesor Vujanić.
On naglašava da je to inicijativa koju treba podržati i očekuje da će se promena pogona svakako desiti, ali ipak ne veruje da će biti potrebno manje od 15 godina da se zameni kompletan vozni park.
- U ovom slučaju se menja samo pogon, ostatak automobila ostaje isti, osim što će verovatno imati mnogo više elektronike i mnogo više funkcija će biti automatizovano, što i nije tako loše - dodaje Vujanić.
Sve više električnih vozila kod komšija
U Srbiji je prema podacima Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova do kraja 2019. godine, registrovano samo 48 električnih vozila i 342 hibridna. Istovremeno, u susednoj Hrvatskoj, u prvih pet meseci 2020. godine prodata su 83 električna vozila, uprkos epidemiji korona virusa. Prošle godine prodato je 190 energetski efikasnih automobila, a godinu dana ranije 125.
Srbija prodaje VRANJSKU BANJU: Objavljena početna cena!
OBRATITE PAŽNJU NA NOVČANICE KOJE KORISTITE: Jedna od njih je najčešće FALSIFIKAT!
Kako je to biti voćar u Srbiji: Može li se zaraditi bez navodnjavanja, mreže i hladnjače?
DETALJI PRAVILNIKA O RADU! Zašto je 10. avgust ključan, šta moraju poslodavci i radnici, a šta može inspektor?
NAJVIŠE POSEĆENA MESTA TOKOM LETNJE SEZONE: Srbi putuju gotovo svuda, ali jednu zemlju OBAVEZNO ZAOBILAZE
