Beograd dobija potpuno novo naselje: Evo kako će izgledati
Govoreći o razvojnom projektu Makiškog polja, Milutin Folić podseća da će se prvo raditi plan, potom infrastruktura i na kraju stambeni objekti
Arhitektonsko-urbanistički konkurs za budući izgled Makiškog polja je završen, odabrano je prvonagrađeno rešenje i dobijen koncept njegovog razvoja.
NEOČEKIVANA SRBIJA, božanstveno evropsko utočište: Postajemo turistička top destinacija! (FOTO)
REČ STRUČNJAKA: Kako sam nadigrao moćni BBC i postigao 70 miliona pregleda na društvenim mrežama
Govoreći o razvojnom projektu Makiškog polja, Milutin Folić podseća da će se prvo raditi plan, potom infrastruktura i na kraju stambeni objekti.
- Nakon prošlogodišnjeg konkursa za Blok 18, ove godine raspisali smo i konkurs za Makiško polje, koje obuhvata 680 hektara. Usvojenom studijom Instituta „Jaroslav Černi” iz 2014. godine, zaštita vodoizvorišta je pomerena do Obrenovačkog puta i tako postavljena tačna granica, što je i omogućilo da počnemo sa planovima za to područje - kaže on.
Prvonagrađeno rešenje je rezultat rada autorskog tima Dragana Marčetića i Milana Maksimovića i ono predviđa da deo najbliži Čukaričkoj petlji bude stambeno-poslovni a da onaj od ranžirne stanice bude namenjen privrednoj zoni, magacinima, prodajnim salonima i drugim sadržajima.
Između njih nalaziće se glavna saobraćajnica, kičma područja koja će biti paralelna sa Obrenovačkim putem, na čijem početku će se nalaziti veliki trg i reperni objekat. Naselje će biti podeljeno u blokove, koji će po gabaritu biti slični onima na Čukaričkoj padini, a sasvim je moguće da tu svoje mesto nađe i budući nacionalni stadion, rekao je glavni gradski urbanista.
Realno je očekivati da će prvi projekat koji će biti realizovan u Makiškom polju biti "Tesla grad" kompanije BK grupa, u vlasništvu Bogoljuba Karića i njegove porodice. Prošle nedelje je iz te kompanije saopšteno da je projekat „Tesla grad“ na korak od realizacije u Makiškom polju, što je, kako je tada navedeno, dogovoreno na sastanku u Gradskoj skupštini sa gradonačelnikom Sinišom Malim, gradskim urbanistom Milutinom Folićem i predstavnicima BK grupe.
Drugonagrađeno je rešenje autora Vladana Stevovića, Zorana Lazovića, Miodraga Savića, Borisa Ivanovića i Jelene Janković, a treća nagrada pripala je Dušanu Stojanoviću, Pavlu Stamenoviću i Kseniji Pantović. Pored njih, žiri je otkupio i dva jednako vredna rada.
- Tako smo dobili čitav niz dodatnih ideja i sada će Urbanistički zavod na osnovu prvonagrađenog rada i pozitivnih elemenata ostalih radova napraviti plan detaljne regulacije koji će biti usvojen do sredine sledeće godine. Nakon toga, krenuće se u eksproprijaciju zelenih površina, izgradnju primarne infrastrukture i izgradnju planiranih blokova - navodi Folić.
Deo zemljišta koji pripada gradu, a koji je planiran za gradnju, nakon završene planske dokumentacije biće ponuđen investitorima, a deo zemljišta na kome su predviđene saobraćajnice, parkovi i zaštićeno zelenilo biće zadržano i o njemu ćemo brinuti na način da sugrađani imaju prostore koji će oplemeniti življenje u tom delu grada, objašnjava on.
- Beograd ima četiri velika područja koja će se u narednom periodu planski razvijati, a jedno od njih je i Makiško polje. Pored tog prostora, to su Beograd na vodi, koji se već uveliko razvija, Blok 18 i Ada Huja - izjavio je glavni gradski arhitekta Milutin Folić, prenosi Beoinfo.
Reč je, kako dodaje, o područjima koja se nalaze unutar gabarita grada, čime postižemo da se Beograd više ne širi van svojih prirodnih granica.
- Usvajanjem Generalnog urbanističkog plana obezbedili smo spuštanje Beograda na reke, korišćenje nekadašnjih industrijskih područja uz obale za planska naselja i korišćenje ekološki prihvatljivih vidova saobraćaja. Implozijom, razvojem grada unutar svojih granica, postižemo mnogo racionalnije korišćenje postojeće infrastrukture i izbegavamo stvaranje novih neplanskih naselja, gde su troškovi izgradnje i održavanja infrastrukture nesrazmerno veliki u odnosu na ono što grad time dobija - kaže Folić.
Gradski urbanista kao posebnu prednost planskog razvoja ističe ekološku prihvatljivost saobraćaja.
- To praktično znači da će neko ko dolazi iz Makiškog polja moći do centra grada da dođe planiranim metroom, čiji je cilj da poveže postojeća naselja, ali i pruži razvojni potencijal novim naseljima, postojećom trasom tramvaja od Banovog brda ili biciklističkom stazom. Zgrušnjavanjem gradskog tkiva izgradnjom unutar nekadašnjih industrijskih zona omogućujemo nove, ekološki prihvatljive saobraćajne komunikacije i povezujemo Beograd sa svojim rekama, na čijim obalama su upravo i nastajala nekadašnja industrijska područja - ističe Folić.
