NE, TO NA NEBU NISU PTICE, TO BITKOIN LETI U VISINE: Preokrenuo se trend - kriptovaluta skočila na više od 50.000 DOLARA
Da su kretanja na tržištu digitalnih dobara izuzetno neizvesna kaže analitičar tržišta kriptovaluta iz ECD, Igor Mirković i dodaje da postoji nekoliko ključnih stvari za razumevanje tih kretanja.
Bitkoin, najpoznatija svetska kriptovaluta, je ponovo ovog vikenda, nakon 3 meseca, prešao "magičnu granicu" od 50.000 dolara, i po svemu sudeći taj trend se nastavlja. Prema trenutnim podacicma sajta koingeko, bitkoinom se trenutno trguje po ceni od 51.294 dolara, što je rast od nekih 2,3 odsto u poslednjih 24 sata.
STANOVI PO ZEMUNU IDU KAO ALVA, A CENE NIKAD VEĆE: Kvadrat ide oko 2.000 pa i do 2.700 - pogled na Dunav dodatno se plaća
PRODAT NAJSKUPLJI STAN U SRBIJI! Ne možete ni zamisliti koliko košta - cene nekretnina paprene
IPAK NIJE MIT: Frapiraćete se kad budete čuli KOLIKO JE KVADRAT u Grčkoj, stanovi jeftiniji nego u Srbiji
Nakon nekoliko meseci "previranja na tržištu", u fazu rasta prešao je i itirijum, čija je trenutna vrednost 3.898 dolara, i koji je samo za proteklih nedelju dana "narastao" za 20,6 odsto.
Prema mišljenju stručnjaka, nova kretanja na tržištu digitalnih dobara su posledica nekoliko faktora. Takođe se spekuliše da će gurnuti čitavo tržište u novi trend rasta, jer su u kratkom periodu probijene dve psihološke granice (bitkoina na 50.000 dolara i itirijuma na 4.000 dolara).
Nekoliko ključnih razloga
Da su kretanja na tržištu digitalnih dobara izuzetno neizvesna kaže analitičar tržišta kriptovaluta iz ECD, Igor Mirković i dodaje da postoji nekoliko ključnih stvari za razumevanje tih kretanja.
- Moje lično mišljenje je da rast vrednosti bitkoina, prvenstveno, prouzrokuje stacioniranje kompanija za "rudarenje" kriptovaluta na druge lokacije van Kine, nakon tamošnjeg egzodusa - kaže Mirković.
On dodaje da je "svež kapital uplovio u kriptovalute" zbog vrlo produktivnog polugodišta.
- U periodu pada cene koji je iza nas, imali smo odlične vesti ulaska velikih banaka i fondova u kriptovalute, te sada možemo da primetimo odlične rezultate sve dostupnijih ulaganja u kriptovalute - nastavlja Mirković.
Mirković naglašava i da pored toga što je vrednost bitkoina "zvezda vodilja" ostatku tržišta, ostali projekti, kakav je Itirijum, konstantno rade na poboljšanjima i to je pokretač rasta njihovih cena.
- Itirijum je primera radi nedavno imao veoma bitno poboljšanje koje ga je učinilo deflatornom valutom, dakle sve je manje itirijuma na raspolaganju - zaključuje Mirković.
Iz insajderskih krugova je, takođe, nekoliko puta nagovešteno da bi uskoro mogli da budu javno obelodanjeni podaci o ulaganju velikih kompanija i investitora u bitkoin, što se smatra dodatnim podsticajem za novi rast cena.
Velika migracija rudara
Zabrana rudarenja kriptovaluta u Kini, o čemu se već pisalo, je primorala čitave kompanija da traže nove destinacije za svoja sedišta i masivne pogone za rudarenje. U brzom premeštanju, brzom zato što svaka sekunda u ovoj industriji znači gubitak, kompanije su se raspršile po Kazahstanu, Rusiji, i najbitnije SAD, te je čitav događaj upamćen kao "Velika migracija rudara".
SAD, tj Ostin Teksas je postao nova meka za rudarenje bitkoina, pre svega zbog pravne zaštite koju tu uživaju biznisi. Sam Guverner Teksasa je u više navrata predočio da je pristalica kriptovaluta, te je u junu, tačno kada je krenula zabrana u Kini, on i tvitovao: "Dešava se! Teksas će biti kripto-vođa". Kasnije tog istog meseca ova država je postala druga u SAD koja je prepoznala blokčejn tehnologiju i kriptovaluta u svom zakonu, navodi BBC.
Drugi faktor koji je "naterao" sve velike kompanije za rudarenje kriptovaluta u Teksas je izuzetno povoljna cena struje, što je i ključno u poslu rudarenja kriptovaluta. Kako je elektromreža u Teksasu maltene deregulisana, ovde se nalaze neke od najnižih cena struje u svetu.
Obavezna prijava prihoda i porez
Novi zakon o infrastrukturi koji je početkom avgusta bio na raspravi u američkom Senatu, dotakao se i kriptovaluta. U samom zakonu uvedeno je obavezno izveštavanje o porezu na digitalna dobra, kao i prijavljivanje svake transakcije veće od 10.000 dolara. Sve ovo postaje obaveza, prema novom zakonu, početkom 2024. godine, piše Forbs.
Zašto? Prema određenim računicama Forbsa, SAD bi od poreza na kriptovaluta godišnje prihodovale najmanje 28 milijardi dolara, a pojedine projekcije pominju i cifre od 50 milijardi dolara.
Iako, sa jedne strane mnogo je ljudi koji se protive ovom uvođenju obaveznog izveštavanja o porezu, i samom porezu, argumentima da država i ovde otima "kajmak", čini se da učesnici na tržištu kriptovaluta imaju drugačije mišljenje. Mnogi stručnjaci su u poslednjih mesec dana stali pred javnost, kako bi objasnili da mešanje institucija u tržište podjednako može da znači uređenije tržište i povoljniju klimu na duge staze.
