ČOVEK, PRIRODA I ŽIVOTINJE! Sveto trojstvo jedina prečica u pronalasku najskuplje gljive na svetu

Čovek, priroda i životinje. Svojevrsno sveto trojstvo jedina je prečica u pronalasku tartufa - najskuplje gljive na svetu.

NEDOSTATAK VAKCINA PRETI DA UNIŠTI TURIZAM: Siromašni nemaju cepiva, ali da li će bogati uopšte putovati?

NEDOSTATAK VAKCINA PRETI DA UNIŠTI TURIZAM: Siromašni nemaju cepiva, ali da li će bogati uopšte putovati?

U GODINI PANDEMIJE SRBIJA USPELA DA SMANJI NEZAPOSLENOST: Državne mere spasile mnoga radna mesta

U GODINI PANDEMIJE SRBIJA USPELA DA SMANJI NEZAPOSLENOST: Državne mere spasile mnoga radna mesta

VEČITA DILEMA - PROSTOR ILI REPUTACIJA? Da li je centar zaista uvek bolja opcija od periferije za kupovinu stana

VEČITA DILEMA - PROSTOR ILI REPUTACIJA? Da li je centar zaista uvek bolja opcija od periferije za kupovinu stana

Da je traganje za tartufima ozbiljan posao i da se u ovu avanturu nikako ne treba upuštati bez prethodno stečenog znanja, ključna je stvar koju treba znati pre nego što se krene u lov na njih. To je bila prva pouka Josipa Rakoša, predsednika Udruženja tartufara Srbije "Tragač".

Visoke krošnje drveća, koje stvaraju prirodan debeo hlad pomažu tragačima. Tu su, naravno, i insekti, koji su, kako kaže Josip, njihovi verni pratioci u šumi.

- Šuma je moj drugi dom. Gotovo 20 godina se bavim ovim poslom i sve što ima veze sa šumom i prirodom ja volim. U lov na tartufe krećemo sa prvim svitanjem, oko pet, pola šest, jer je tada vlažnost zemlje najveća, što je za pronalazak tartufa najpogodnije. Psi su ujutru uvek odmorni i spremni za akciju. Sin Dragan (21), pored pasa, mi je najveća pomoć i veoma sam srećan što sam svoju ljubav prema šumi uspeo da prenesem na njega. Aktivan rad traje nekoliko sati, nakon toga sat vremena odmora, pa opet nastavljamo sat-dva i tu se naš posao za taj dan završava. Ljubav, vernost i poštovanje su naši glavni pokretači jer dok mi volimo i čuvamo prirodu, ona nam uzvraća nesebično - priča Josip i vraća se na insekte:

- Pre ulaska u šumu važno je naprskati se sprejom protiv ujeda insekata, kojih u šumi ima u izobilju. Zanimljivo je to da prskanje spreja nama koji smo svaki dan u šumi i nije obaveza s obzirom na to da se s insektima saživiš, upoznaju te i ne napadaju.

Za uspešan lov na tartufe, veoma je bitna i intuicija, koju čovek s godinama razvija.

- Naravno, bez znanja nema ništa. Do sada je u lov na tartufe mogao da ide bilo ko, to nije bilo regulisano i svašta se zbog toga dešavalo. Znate i sami, čitali ste, da je dolazilo čak i do krvoprolića. Ono što se u poslednje vreme menja jeste to da se neke stvari pomeraju s mrtve tačke. Da bi neko lovio tartufe i da bi bio član udruženja, potrebno je prethodno da položi test. Mi imamo skriptu, na osnovu nje se sastavljaju pitanja, organizuje se polaganje i ko položi, dobije sertifikat. Znanje je posebno važno zbog pravilnog vađenja tartufa jer, ukoliko se ne vadi pravilno i ako se nakon vađenja tartufa zemljište ne zatrpa lepo, ono se uništava.

Kod nas je zbog još neregulisane situacije oko toga cena niža nego u svetu, pa oni koji dolaze kod nas da kupuju tartufe, Italijani, Slovenci, Francuzi prodaju naše tartufe za mnogo veći novac. To je ono protiv čega se borimo. Ako se sve to dovede u red, biće mogo bolje i za državu i za nas tartufare. Srbija bi mogla da napravi svoj brend, svoj tartuf i da ga plasira na svetsko tržište. Imamo potencijal da budemo među boljim proizvođačima tartufa.

Ovako, zbog crnog tržišta, nešto što je nađeno u našoj zemlji predstavlja se kao da je iz Italije, Hrvatske, Slovenije, Francuske.

- Problem je što se naš proizvod, naš tartuf, plasira pod imenom neke druge države. To je problem sive ekonomije, gde država gubi od pet do deset miliona evra godišnje - zaključio je Josip.

Na cenu tartufa, precizira Josip Rakoš, utiče više faktora:

- Prvenstveno je bitno znati razliku između crnog i belog tartufa. Beli je ređi, samim tim, i skuplji. Kada je reč o belom tartufu, kod nas cena ide od 100 evra do nekoliko hiljada evra, u svetu i do 5.000 evra. Sve zavisi od kvaliteta, veličine tartufa, ali i potražnje, kao i kod svake druge robe. Cena crnog tartufa je znatno niža nego belog i kreće se od pet evra pa naviše. Zavisi od veličine, oblika i od toga da li je oštećen ili ne.