ЧОВЕК, ПРИРОДА И ЖИВОТИЊЕ! Свето тројство једина пречица у проналаску најскупље гљиве на свету

Човек, природа и животиње. Својеврсно свето тројство једина је пречица у проналаску тартуфа - најскупље гљиве на свету.

НЕДОСТАТАК ВАКЦИНА ПРЕТИ ДА УНИШТИ ТУРИЗАМ: Сиромашни немају цепива, али да ли ће богати уопште путовати?

НЕДОСТАТАК ВАКЦИНА ПРЕТИ ДА УНИШТИ ТУРИЗАМ: Сиромашни немају цепива, али да ли ће богати уопште путовати?

У ГОДИНИ ПАНДЕМИЈЕ СРБИЈА УСПЕЛА ДА СМАЊИ НЕЗАПОСЛЕНОСТ: Државне мере спасиле многа радна места

У ГОДИНИ ПАНДЕМИЈЕ СРБИЈА УСПЕЛА ДА СМАЊИ НЕЗАПОСЛЕНОСТ: Државне мере спасиле многа радна места

ВЕЧИТА ДИЛЕМА - ПРОСТОР ИЛИ РЕПУТАЦИЈА? Да ли је центар заиста увек боља опција од периферије за куповину стана

ВЕЧИТА ДИЛЕМА - ПРОСТОР ИЛИ РЕПУТАЦИЈА? Да ли је центар заиста увек боља опција од периферије за куповину стана

Да је трагање за тартуфима озбиљан посао и да се у ову авантуру никако не треба упуштати без претходно стеченог знања, кључна је ствар коју треба знати пре него што се крене у лов на њих. То је била прва поука Јосипа Ракоша, председника Удружења тартуфара Србије "Трагач".

Високе крошње дрвећа, које стварају природан дебео хлад помажу трагачима. Ту су, наравно, и инсекти, који су, како каже Јосип, њихови верни пратиоци у шуми.

- Шума је мој други дом. Готово 20 година се бавим овим послом и све што има везе са шумом и природом ја волим. У лов на тартуфе крећемо са првим свитањем, око пет, пола шест, јер је тада влажност земље највећа, што је за проналазак тартуфа најпогодније. Пси су ујутру увек одморни и спремни за акцију. Син Драган (21), поред паса, ми је највећа помоћ и веома сам срећан што сам своју љубав према шуми успео да пренесем на њега. Активан рад траје неколико сати, након тога сат времена одмора, па опет настављамо сат-два и ту се наш посао за тај дан завршава. Љубав, верност и поштовање су наши главни покретачи јер док ми волимо и чувамо природу, она нам узвраћа несебично - прича Јосип и враћа се на инсекте:

- Пре уласка у шуму важно је напрскати се спрејом против уједа инсеката, којих у шуми има у изобиљу. Занимљиво је то да прскање спреја нама који смо сваки дан у шуми и није обавеза с обзиром на то да се с инсектима саживиш, упознају те и не нападају.

За успешан лов на тартуфе, веома је битна и интуиција, коју човек с годинама развија.

- Наравно, без знања нема ништа. До сада је у лов на тартуфе могао да иде било ко, то није било регулисано и свашта се због тога дешавало. Знате и сами, читали сте, да је долазило чак и до крвопролића. Оно што се у последње време мења јесте то да се неке ствари померају с мртве тачке. Да би неко ловио тартуфе и да би био члан удружења, потребно је претходно да положи тест. Ми имамо скрипту, на основу ње се састављају питања, организује се полагање и ко положи, добије сертификат. Знање је посебно важно због правилног вађења тартуфа јер, уколико се не вади правилно и ако се након вађења тартуфа земљиште не затрпа лепо, оно се уништава.

Код нас је због још нерегулисане ситуације око тога цена нижа него у свету, па они који долазе код нас да купују тартуфе, Италијани, Словенци, Французи продају наше тартуфе за много већи новац. То је оно против чега се боримо. Ако се све то доведе у ред, биће мого боље и за државу и за нас тартуфаре. Србија би могла да направи свој бренд, свој тартуф и да га пласира на светско тржиште. Имамо потенцијал да будемо међу бољим произвођачима тартуфа.

Овако, због црног тржишта, нешто што је нађено у нашој земљи представља се као да је из Италије, Хрватске, Словеније, Француске.

- Проблем је што се наш производ, наш тартуф, пласира под именом неке друге државе. То је проблем сиве економије, где држава губи од пет до десет милиона евра годишње - закључио је Јосип.

На цену тартуфа, прецизира Јосип Ракош, утиче више фактора:

- Првенствено је битно знати разлику између црног и белог тартуфа. Бели је ређи, самим тим, и скупљи. Када је реч о белом тартуфу, код нас цена иде од 100 евра до неколико хиљада евра, у свету и до 5.000 евра. Све зависи од квалитета, величине тартуфа, али и потражње, као и код сваке друге робе. Цена црног тартуфа је знатно нижа него белог и креће се од пет евра па навише. Зависи од величине, облика и од тога да ли је оштећен или не.