DA LI ĆE HRANA POJEFTINITI I KADA? Ovo su predviđanja za naredni period
Globalne cene hrane pale su u julu četvrti mesec zaredom, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija. Sa druge strane, ako na globalnom nivou poredimo cene iz jula prošle godine, sada su više za 13 odsto.
Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS-a Aleksandar Bogunović kaže da je sa trenutnom geopolitičkom situacijom i drugim inflatornim pritiscima nerealno očekivati vraćanje cena na prošlogodišnji nivo.
Aleksandar Bogunović ukazuje na to da je u prvih šeseci meseci ove godine globalni rast cena hrane je bio enorman, jednak rastu kao cele 2021.
Svaki zaposleni u Mozzartu od sada besplatno i u privatne klinike
NAJSKUPLJI KVADRAT U SRBIJI JE U OVOM DELU BEOGRADA: Cene stanova i dalje skaču, investitori zadovoljno trljaju ruke
"DOGOVORENO JE" Rusija dobija snažnog saveznika, uslediće jačanje saradnje kao nikad do sada!
- Sve je kulminiralo sukobom u Ukrajni. Otvaranjem izvoza žitarica preko Crnog mora cena nekih proizvoda je počela da pada ali ne i u značajnoj meri - dodaje Bogunović.
Sa druge strane, ističe da je takva pojava kod žitarica normalna. Pre žetve se prate vremenski uslovi, da li veća suša u krajevima gde su veliki proizvođači i u skladu sa tim cene na berzama se menjaju, kaže Bogunović.
- Posle žetve cene žitarica idu nadole jer je tada najveća i ponuda na tržištu. U nekom narednom periodu kada se veće količine žitarica izvezu, cena će opet početi da rastu pa samim tim i kod nas - naglašava stručnjak PKS-a.
Ukazuje na to da je devedeset odsto prošlogodišnjeg roda ukrajinske pšenice i 85 odsto kukuruza realizovani su još krajem marta.
Ukrajina je velika žitnica i veliki izvoznik hrane, peti izvoznik pšenice i četvrti kukuruza na svetu. A najveći izvoz žitarica realizuje u privim mesecima posle žetve, dodaje Bogunović.
Naglašava da transport Crnim morem nije mogao da se adekvatno zameni drugim vidovima.
- Transport železnicom je solidna zamena za brodski ali ni blizu dovoljan. Jedna kompozicija može da ponese hiljadu, a samo jedan brod do 50.000 tona žitarica.
Dodatni problem je drugačija širina pruge u Poljskoj. Otvaranje crnomorskog puta olakšao je izvoz i povratak na tržišta Bliskog istoka, pre svega, Libana i dalje u Indoneziju i Kinu. Liban je jedan od najvećih uvoznika ukrajinskog žita, a takve zemlje su najviše bile pogođene blokadom. Sa druge strane, to je berzanska roba koje se može kupovati i sa drugih lokacija.
Govoreći o cenama u bliskoj budućnosti žitarica, Bogunović ne može da kaže šta nas čeka.
Kaže da je rod pšenice u Srbiji je posle prošlogodišnje rekordne, bio dobar. Imamo 1,6 miliona tona viška za izvoz.
- Kod kukuruza je drugačja situacija, prošle godine je bio slabiji rod sa padom od 30 odsto, a progonze govore da će ova biti još lošija.
Sa druge, strane, kaže da je u sušnim godinama uvek bilo količina za izvoz.
- Imajući u obzir ograničenje, pa zabranu izvoza, i kod kukuruza ima zaostalih zaliha.
I pored lošije žetve, Bogunović očekuje velike količine za izvoz.
Pad potrošnje šećera traje već šest godina
Kada je reč o šećeru, Bogunović ističe da se u Srbiji, pa i svetu od 2016. godine beleži se stalni pad potrošnje, a zamene postaju sve atraktivnije.
Šećer od trske je konkurentniji i jeftiniji. Iako smo jedini na Balkanu, osim jedne u Hrvatskoj, koji imamo šećerane, proizvodnja je u velikom problemu. Šećerane se teško nose sa konkurencijom iz EU, gde su visoke subvenvcije za proizvodnju repe dok kod nas iz godine u godinu padaju, navodi Bogunović.
Konstatuje da je i cena ulja bila ograničena, dodajući da postoje i određene zalihe, a žetva suncokreta počinje. Sa druge strane, u svetu se četiri puta više troši palmino, sojino, dva puta više ulje kanole, a tek onda dolazi suncokretovo.
Zbog deblokade crnomorskih luka u Ukrajini i cena sirovog suncokretovog ulja je pala. Prethodno je sa 1.200 dolara po toni cena otišla na 2.000 dolara, a sada je oko 1.200 do 1.300.
Kod nas se to nije osetilo zbog ograničenih cena.
Veliki uvoz prerađevina od mesa
Trend pada cena zahvatio je cene mesa i mleka koje zavise od koštanja žitarica. Očekuje da se i u Srbiji taj trend nastavi ali, napominje da država mora da poradi na zaustavljanju pada proizvodnje u stočarstvu.
Veliki je uvoz prerađevina od mesa, to je sektor u Srbiji gde proizvodnja pada. Lična potrošnja, uvoz i proizvodnja se menjaju drastično. U sezoni godišnjih odmora velika je potrošnja mesa u hotelima i restorinma i u tom periodu je nešto veći uvoz, kaže Bogunović.
Smatra da se ne može očekivati da se cene poljoprivrednih proizvoda vrate na nivo od pre godinu dana.
Sa inflatornim pritiscima i trenutnom geopolitičkom situacijom nerealno je očekivati vraćanje cena na prošlogodišnji nivo. Kako se situacija odvija, mogu se očekivati samo više cene, naglašava Bogunović.
Različita je paleta faktora koji utiču na cenu a između ostalog, to su troškovi za energente, dostupnost i cena radne snage, kao i cena struje koja će biti viša, navodi Bogunović.
Ukazuje i na poremećaje u logistici i ceni transporta.
