ДА ЛИ ЋЕ ХРАНА ПОЈЕФТИНИТИ И КАДА? Ово су предвиђања за наредни период
Глобалне цене хране пале су у јулу четврти месец заредом, саопштила је Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација. Са друге стране, ако на глобалном нивоу поредимо цене из јула прошле године, сада су више за 13 одсто.
Секретар Удружења за биљну производњу и прехрамбену индустрију ПКС-а Александар Богуновић каже да је са тренутном геополитичком ситуацијом и другим инфлаторним притисцима нереално очекивати враћање цена на прошлогодишњи ниво.
Александар Богуновић указује на то да је у првих шесеци месеци ове године глобални раст цена хране је био енорман, једнак расту као целе 2021.
Сваки запослени у Mozzartu од сада бесплатно и у приватне клинике
НАЈСКУПЉИ КВАДРАТ У СРБИЈИ ЈЕ У ОВОМ ДЕЛУ БЕОГРАДА: Цене станова и даље скачу, инвеститори задовољно трљају руке
"ДОГОВОРЕНО ЈЕ" Русија добија снажног савезника, уследиће јачање сарадње као никад до сада!
- Све је кулминирало сукобом у Украјни. Отварањем извоза житарица преко Црног мора цена неких производа је почела да пада али не и у значајној мери - додаје Богуновић.
Са друге стране, истиче да је таква појава код житарица нормална. Пре жетве се прате временски услови, да ли већа суша у крајевима где су велики произвођачи и у складу са тим цене на берзама се мењају, каже Богуновић.
- После жетве цене житарица иду надоле јер је тада највећа и понуда на тржишту. У неком наредном периоду када се веће количине житарица извезу, цена ће опет почети да расту па самим тим и код нас - наглашава стручњак ПКС-а.
Указује на то да је деведесет одсто прошлогодишњег рода украјинске пшенице и 85 одсто кукуруза реализовани су још крајем марта.
Украјина је велика житница и велики извозник хране, пети извозник пшенице и четврти кукуруза на свету. А највећи извоз житарица реализује у привим месецима после жетве, додаје Богуновић.
Наглашава да транспорт Црним морем није могао да се адекватно замени другим видовима.
- Транспорт железницом је солидна замена за бродски али ни близу довољан. Једна композиција може да понесе хиљаду, а само један брод до 50.000 тона житарица.
Додатни проблем је другачија ширина пруге у Пољској. Отварање црноморског пута олакшао је извоз и повратак на тржишта Блиског истока, пре свега, Либана и даље у Индонезију и Кину. Либан је један од највећих увозника украјинског жита, а такве земље су највише биле погођене блокадом. Са друге стране, то је берзанска роба које се може куповати и са других локација.
Говорећи о ценама у блиској будућности житарица, Богуновић не може да каже шта нас чека.
Каже да је род пшенице у Србији је после прошлогодишње рекордне, био добар. Имамо 1,6 милиона тона вишка за извоз.
- Код кукуруза је другачја ситуација, прошле године је био слабији род са падом од 30 одсто, а прогонзе говоре да ће ова бити још лошија.
Са друге, стране, каже да је у сушним годинама увек било количина за извоз.
- Имајући у обзир ограничење, па забрану извоза, и код кукуруза има заосталих залиха.
И поред лошије жетве, Богуновић очекује велике количине за извоз.
Пад потрошње шећера траје већ шест година
Када је реч о шећеру, Богуновић истиче да се у Србији, па и свету од 2016. године бележи се стални пад потрошње, а замене постају све атрактивније.
Шећер од трске је конкурентнији и јефтинији. Иако смо једини на Балкану, осим једне у Хрватској, који имамо шећеране, производња је у великом проблему. Шећеране се тешко носе са конкуренцијом из ЕУ, где су високе субвенвције за производњу репе док код нас из године у годину падају, наводи Богуновић.
Констатује да је и цена уља била ограничена, додајући да постоје и одређене залихе, а жетва сунцокрета почиње. Са друге стране, у свету се четири пута више троши палмино, сојино, два пута више уље каноле, а тек онда долази сунцокретово.
Због деблокаде црноморских лука у Украјини и цена сировог сунцокретовог уља је пала. Претходно је са 1.200 долара по тони цена отишла на 2.000 долара, а сада је око 1.200 до 1.300.
Код нас се то није осетило због ограничених цена.
Велики увоз прерађевина од меса
Тренд пада цена захватио је цене меса и млека које зависе од коштања житарица. Очекује да се и у Србији тај тренд настави али, напомиње да држава мора да поради на заустављању пада производње у сточарству.
Велики је увоз прерађевина од меса, то је сектор у Србији где производња пада. Лична потрошња, увоз и производња се мењају драстично. У сезони годишњих одмора велика је потрошња меса у хотелима и ресторинма и у том периоду је нешто већи увоз, каже Богуновић.
Сматра да се не може очекивати да се цене пољопривредних производа врате на ниво од пре годину дана.
Са инфлаторним притисцима и тренутном геополитичком ситуацијом нереално је очекивати враћање цена на прошлогодишњи ниво. Како се ситуација одвија, могу се очекивати само више цене, наглашава Богуновић.
Различита је палета фактора који утичу на цену а између осталог, то су трошкови за енергенте, доступност и цена радне снаге, као и цена струје која ће бити виша, наводи Богуновић.
Указује и на поремећаје у логистици и цени транспорта.
