INFLACIJA KUCA NA VRATA? Signali uveliko prisutni, siromašnim zemljama preti kamatni šok
I američki ekonomisti već pozivaju na početak razgovora o smanjenju podrške centralne banke privredi, upozoravajući na neravnotežu na finansijskim tržištima.
Jedno od najvažnijih pitanja koja se tiču svetske ekonomije planetarno pogođene pandemijom virusa korona, naravno i naše, je to kada će kamate, koje su sada na nuli ili u minusu, početi da rastu. Svi pažljivo osluškuju signale kreatora svetske ekonomske politike, posebno u vreme kada zaseda američki FED kao što je to bilo prošle sedmice.
IZ SRBIJE STIGLA OGROMNA POMOĆ SRPSKOJ: Poznato koliko je novca izdvojeno za 52 opštine
HE Buk Bijela biće gotova za pet godina: Investicija vredna 220 miliona evra spojiće Srbiju i Srpsku
POTROŠAČKI KREDITI PORASLI ZA ČETVRTINU: Srbi se po svim pozajmicama zadužili više nego prošle godine
Tako je Kristalina Georgijeva, predsednica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) izjavila da je potrebno vrlo pažljivo povući političku podršku koja se pruža u okviru borbe protiv pandemije virusa korona, te da bi svet trebalo da se pripremi za rastuće kamatne stope, piše Politika.
Prema njenim rečima globalna ekonomija je u aprilu počela da se popravlja i da su ekonomije Sjedinjenih Američkih Država i Kine "dva motora koja snažno rade". Dodala je i da očekuje da će Evropska unija zahvaljujući vakcinaciji već u letnjim mesecima sustići ove dve ekonomije, napominjući da veruje da će se oporavak ubrzati.
I američki ekonomisti već pozivaju na početak razgovora o smanjenju podrške centralne banke privredi, upozoravajući na neravnotežu na finansijskim tržištima. Očekuju da će FED morati da počne da podiže kamatne stope već sledeće godine što je više od godinu dana ranije nego što se predviđalo.
Boško Živković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je tačna njena procena da svet treba da se pripremi za rast kamata, ali da to ipak zavisi od toga kada će se pandemija završiti što je teško prognozirati. Dodaje i da je Dženet Jelen, ministarka finansija SAD prošle sedmice takođe rekla da se može očekivati rast cene novca, ali da ju je Bela kuća opomenula.
FED je prošle sedmice zadržao referentnu kamatnu stopu na istom nivou u rasponu od nule do 0,25 odsto i nastavio mesečnu kupovinu 80 milijardi dolara državnih obveznica i 40 milijardi dolara hipotekarnih. Kakve su posledice ovakvog mega štampanja novca ne samo američkog, već svih zemalja sveta?
- Sada štampanje para donosi korist svima, ali ako se pandemija oduži biće naštampano još i taj proces je teško kontrolisati. Ako se ekonomska aktivnost brzo oporavi taj novac će biti apsorbovan. Signali upozorenja da će toliki novac da poveća inflaciju su već prisutni. Rastu cene metala, energije, hrane, nekretnina, akcija, berzanskih indeksa, bitkoina. Oni koji imaju novca igraju se njime, a to je opasno - smatra profesor Živković.
Dodaje da će rast kamata napraviti probleme siromašnim zemljama, odnosno one će doživeti kamatni šok. I Kristalina Georgijeva je navela da bi države koje još nemaju privredni rast i koje imaju nagomilani dug mogle da se nađu u dosta teškoj situaciji u potencijalnom okruženju rastućih kamatnih stopa.
Džerom Pauel koji je na čelu FED-a naglasio je da još nije vreme za razmatranje pooštravanja monetarne politike uprkos dobrim ekonomskim rezultatima. Prema preliminarnim podacima, bruto domaći proizvod SAD zabeležio je u prva tri meseca 2021. godine snažan rast od 6,4 odsto.
S druge strane, u zoni evra zabeležen je pad BDP-a u prvom tromesečju od minus 0,6 procenata u odnosu na prethodni, odnosno od minus 1,8 odsto u odnosu na isto tromesečje prošle godine.
Ekonomija zone evra beleži još jednu tehničku recesiju. Pad je pre svega posledica produžavanja restriktivnih mera početkom godine u većini zemalja, a naročito je bio izražen u Nemačkoj, gde je BDP smanjen za 1,7 odsto, ali i Španiji minus 0,5 procenata i Italiji minus 0,4, dok je u Francuskoj BDP blago povećan za 0,4 odsto, nakon oštrog pada u prethodnom tromesečju.
Međutim, usled ubrzanja vakcinacije i sezonski sporijeg širenja virusa, očekuje se nastavak pada broja inficiranih u narednim nedeljama. Pojedine zemlje već su znatno ublažile restriktivne mere, dok su druge najavile njihovo ublažavanje, usled čega se očekuje snažan oporavak ekonomske aktivnosti i povratak na nivo pre krize do kraja godine.
