ИНФЛАЦИЈА КУЦА НА ВРАТА? Сигнали увелико присутни, сиромашним земљама прети каматни шок
И амерички економисти већ позивају на почетак разговора о смањењу подршке централне банке привреди, упозоравајући на неравнотежу на финансијским тржиштима.
Једно од најважнијих питања која се тичу светске економије планетарно погођене пандемијом вируса корона, наравно и наше, је то када ће камате, које су сада на нули или у минусу, почети да расту. Сви пажљиво ослушкују сигнале креатора светске економске политике, посебно у време када заседа амерички ФЕД као што је то било прошле седмице.
ИЗ СРБИЈЕ СТИГЛА ОГРОМНА ПОМОЋ СРПСКОЈ: Познато колико је новца издвојено за 52 општине
ХЕ Бук Бијела биће готова за пет година: Инвестиција вредна 220 милиона евра спојиће Србију и Српску
ПОТРОШАЧКИ КРЕДИТИ ПОРАСЛИ ЗА ЧЕТВРТИНУ: Срби се по свим позајмицама задужили више него прошле године
Тако је Кристалина Георгијева, председница Међународног монетарног фонда (MMF) изјавила да је потребно врло пажљиво повући политичку подршку која се пружа у оквиру борбе против пандемије вируса корона, те да би свет требало да се припреми за растуће каматне стопе, пише Политика.
Према њеним речима глобална економија је у априлу почела да се поправља и да су економије Сједињених Америчких Држава и Кине "два мотора која снажно раде". Додала је и да очекује да ће Европска унија захваљујући вакцинацији већ у летњим месецима сустићи ове две економије, напомињући да верује да ће се опоравак убрзати.
И амерички економисти већ позивају на почетак разговора о смањењу подршке централне банке привреди, упозоравајући на неравнотежу на финансијским тржиштима. Очекују да ће ФЕД морати да почне да подиже каматне стопе већ следеће године што је више од годину дана раније него што се предвиђало.
Бошко Живковић, професор на Економском факултету у Београду, каже да је тачна њена процена да свет треба да се припреми за раст камата, али да то ипак зависи од тога када ће се пандемија завршити што је тешко прогнозирати. Додаје и да је Џенет Јелен, министарка финансија САД прошле седмице такође рекла да се може очекивати раст цене новца, али да ју је Бела кућа опоменула.
ФЕД је прошле седмице задржао референтну каматну стопу на истом нивоу у распону од нуле до 0,25 одсто и наставио месечну куповину 80 милијарди долара државних обвезница и 40 милијарди долара хипотекарних. Какве су последице оваквог мега штампања новца не само америчког, већ свих земаља света?
- Сада штампање пара доноси корист свима, али ако се пандемија одужи биће наштампано још и тај процес је тешко контролисати. Ако се економска активност брзо опорави тај новац ће бити апсорбован. Сигнали упозорења да ће толики новац да повећа инфлацију су већ присутни. Расту цене метала, енергије, хране, некретнина, акција, берзанских индекса, биткоина. Они који имају новца играју се њиме, а то је опасно - сматра професор Живковић.
Додаје да ће раст камата направити проблеме сиромашним земљама, односно оне ће доживети каматни шок. И Кристалина Георгијева је навела да би државе које још немају привредни раст и које имају нагомилани дуг могле да се нађу у доста тешкој ситуацији у потенцијалном окружењу растућих каматних стопа.
Џером Пауел који је на челу ФЕД-а нагласио је да још није време за разматрање пооштравања монетарне политике упркос добрим економским резултатима. Према прелиминарним подацима, бруто домаћи производ САД забележио је у прва три месеца 2021. године снажан раст од 6,4 одсто.
С друге стране, у зони евра забележен је пад БДП-а у првом тромесечју од минус 0,6 процената у односу на претходни, односно од минус 1,8 одсто у односу на исто тромесечје прошле године.
Економија зоне евра бележи још једну техничку рецесију. Пад је пре свега последица продужавања рестриктивних мера почетком године у већини земаља, а нарочито је био изражен у Немачкој, где је БДП смањен за 1,7 одсто, али и Шпанији минус 0,5 процената и Италији минус 0,4, док је у Француској БДП благо повећан за 0,4 одсто, након оштрог пада у претходном тромесечју.
Међутим, услед убрзања вакцинације и сезонски споријег ширења вируса, очекује се наставак пада броја инфицираних у наредним недељама. Поједине земље већ су знатно ублажиле рестриктивне мере, док су друге најавиле њихово ублажавање, услед чега се очекује снажан опоравак економске активности и повратак на ниво пре кризе до краја године.
